NASA tvrdi da je otkrila tačan dan kada je Isus razapet – i nebo je svedočilo

Astronomsko otkriće potvrđuje biblijski opis Velikog petka: krvavi Mesec nad Jerusalimom 3. aprila 33. godine nove ere.

Prema Bibliji, nakon Hristove smrti Sunce se zamračilo, a Mesec je postao crven poput krvi – što mnogi tumače kao opis pomračenja. Koristeći modele koji prate kretanja Zemlje, Sunca i Meseca kroz istoriju, NASA je potvrdila da se delimično pomračenje Meseca dogodilo u petak, 3. aprila 33. godine nove ere – što je godina koju mnogi istoričari povezuju sa Isusovim raspećem.

Ova pojava bila bi vidljiva iz Jerusalima ubrzo nakon zalaska Sunca, a položaj Meseca davao bi mu crvenkastu nijansu, poznatu kao “krvavi Mesec”.

NASA je ovo otkriće objavila još 1990-ih, ali je sada postalo viralno na TikTok-u, jer hrišćani širom sveta obeležavaju Veliki petak, dan kada je, prema verovanju, Isus razapet.

„Hrišćanski tekstovi pominju da je Mesec postao kao krv posle Isusovog raspeća – što potencijalno ukazuje na pomračenje, kada Mesec poprima crvenu boju“, navodi NASA.

Biblijski stih iz Dela apostolskih 2:20 kaže: „Sunce će se pretvoriti u tamu, a Mesec u krv, pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji.“

Ove reči je, prema Bibliji, izgovorio apostol Petar pedeset dana nakon Hristove smrti, što neke stručnjake navodi na zaključak da je opisivao događaje kojima je svedočio tog dana.

Međutim, neki istoričari smatraju da je Petar zapravo citirao proroka Joila ( 2:28–31), kako bi ukazao na ispunjenje starozavetnog proročanstva: „Sunce će se pretvoriti u tamu, a Mesec u krv, pre nego što dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“

Britanski istraživači Kolin Hamfris i Grejem Vadington, oslonjajući se na NASA-ine podatke i biblijske tekstove, tvrde da se 3. aprila 33. godine zaista dogodilo pomračenje Meseca koje je izazvalo krvavocrvenu nijansu – upravo ono što se pominje u Bibliji.

Oni veruju da je apostol Petar zapravo ukazivao da je Joilovo proročanstvo ispunjeno u trenutku Hristove smrti, a ne da govori o budućem događaju.

U jevanđeljima stoji da je tama prekrila zemlju od podneva do tri sata popodne, dok je Isus visio na krstu – što dodatno osnažuje paralele sa proročanstvom.

U Mateju 27:45 piše: „A od šestoga sata bi tama po svoj zemlji do devetoga sata.“

Istraživači su se osvrnuli i na manje poznate tekstove iz novozavetne apokrifne literature, koji sadrže dodatne informacije o Isusovom životu. Iako ti spisi nisu deo zvaničnog biblijskog kanona, Hamfris i Vadington izdvajaju deo iz tzv. Pilatovog izveštaja kao ključni dokaz:

„Pri njegovom raspeću, Sunce se pomračilo; zvezde su se pojavile i ljudi su po celom svetu palili svetiljke od šestoga časa do večeri; Mesec se pojavio kao krv.“

Ovaj tekst, tvrde oni, pruža dodatne dokaze da se Hristova smrt zaista poklapa sa zabeleženim astronomskim fenomenom.

Hrišćani širom sveta danas obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na raspeće i smrt Isusa Hrista

Veliki petak se uvek obeležava dva dana pred Vaskrsa, koji se određuje na osnovu prvog punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice, a zatim prve nedelje koja sledi nakon tog punog Meseca.

Ova metoda potiče iz ranohrišćanskih pokušaja da se praznik uskladi sa jevrejskom Pashom i astronomskim događajima.

Veruje se da je Isus razapet upravo u vreme Pashe, koja se računa prema jevrejskom lunarnom kalendaru.

Prema Jevanđeljima, Isus je vaskrsao u nedelju koja je usledila nakon Pashe.

Rani hrišćani su želeli da Uskrs ostane povezan sa tim vremenom, pa su uspostavili sistem koji bi očuvao vezu između Pashe i Hristovog vaskrsenja.

Nulta Tačka/Mediji