NATO članica uvodi vojnu obavezu za starije: Vojni rezervisti i sa 65 godina
Ministarstvo odbrane Finske predložilo je da se starosna granica za vojne rezerviste podigne sa 50 na 65 godina, navodi se u saopštenju objavljenom u sredu. Ovaj potez deo je šireg trenda militarizacije među članicama NATO saveza u Evropi.
Predložena reforma odnosila bi se na sve građane rođene 1966. godine ili kasnije, koji mogu biti pozvani u vojnu službu. Time bi se finskim rezervnim snagama u narednih pet godina moglo pridružiti dodatnih 125.000 ljudi, a ukupan broj rezervista bi do 2031. godine mogao dostići milion, navodi Ministarstvo odbrane.
Trenutno se obični vojnici brišu iz rezervnog sastava sa 50 godina, dok oficiri ostaju do 60. Novi predlog ne bi retroaktivno obuhvatio one koji su već prešli šezdesetu.
Opšta panika režima, slede velike promene u Srbiji | Vladimir Pavićević | Mario Zna, 329 Uživo
Ministarstvo navodi da bi za građane starosti između 50 i 65 godina bili organizovani dodatni treninzi, ali gornja granica za dobrovoljno služenje vojnog roka ne bi postojala.
Očekuje se da zakon bude podnet parlamentu pre letnje pauze krajem juna.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada EU zemlje, uključujući i Finsku, ubrzano militarizuju svoje društvo, pozivajući se na stalna upozorenja da bi Rusija mogla napasti blok u narednim godinama. Moskva te tvrdnje odbacuje i optužuje NATO i zvaničnike EU da “neodgovorno podstiču strahove” od izmišljenih pretnji.
Finska, koja ima dugu kopnenu granicu sa Rusijom, podnela je zahtev za članstvo u NATO-u 2022. godine, nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, a formalno se pridružila savezu 2023. Od tada, Helsinki snažno podržava Kijev i politički i vojno. Predsednik Aleksander Stub zalaže se za članstvo Ukrajine i u NATO i u EU.
U martu ove godine, tokom pregovora o prekidu vatre uz posredovanje SAD, Stub je pozvao Zapad da naoruža Ukrajinu „do zuba“.
Sud EU: Fon der Lajen i Komisija kršile zakon skrivajući poruke s direktorom Fajzerahttps://t.co/1aib846muv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2025
Finska je prošle godine izdvojila 2,41% BDP-a za vojsku, premašivši NATO-ovu ciljnu kvotu. Takođe je sklopila sporazum sa Sjedinjenim Državama koji američkim snagama omogućava pristup finskim bazama u blizini ruske granice.
Rusija je izrazila žaljenje što je finsko članstvo u NATO-u uništilo decenijama građene dobre odnose između dve zemlje. Moskva širenje NATO-a ka svojim granicama vidi kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.
U martu, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da se EU pretvorila u otvoreno militarizovani entitet, optuživši Uniju da svojim strategijama naoružavanja “podstiče rat”.
Nulta Tačka/RT
