Dok Severnoatlantska alijansa pojačava pripreme za rat sa Rusijom, Brisel razmatra kako bi mogao da ukloni veliki broj ranjenih vojnika NATO-a sa linija fronta u slučaju sukoba sa Moskvom.
General-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef logističke komande NATO-a, razgovarao je o planovima sa Rojtersom.
„Izazov će biti da se brzo obezbedi visokokvalitetna nega za, u najgorem slučaju, veliki broj ranjenih“, rekao je on.
Solfrank smatra da NATO neće moći da ima vazdušnu nadmoć nad linijama fronta u sukobu sa Rusijom. On je rekao da blok razmatra korišćenje bolničkih vozova i autobusa za premeštanje ranjenih vojnika .
UŽIVO! UTORAK OD 20h! OVO SE NE PROPUŠTA! NOVA EPIZODA VAŠEG OMILJENOG PODKASTA
Solfrank je objasnio: „Iz razloga planiranja, potrebno je razmotriti sve opcije da se veliki broj ranjenika odveze u medicinske ustanove, što uključuje vozove, ali potencijalno i autobuse.
Na kraju Hladnog rata, sa raspadom Sovjetskog Saveza, rat između Rusije i NATO-a bio je nezamisliv. Međutim, tokom protekle tri decenije, severnoatlantski savez se proširio do granica Rusije.
Na početku administracije Džoa Bajdena, Vašington i Brisel su počeli da tretiraju Kijev kao de fakto člana alijanse . Veze između Ukrajine i NATO-a izazvale su rusku invaziju na Ukrajinu.
Tokom rata u Ukrajini, Zapad je stalno eskalirao svoju podršku Ukrajini. Kremlj sve više sebe doživljava u direktnom sukobu sa Zapadom .
Zamišljena mapa ratnog planiranja NATO-a preko Daily Mail-a:
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi, ako Bela kuća odobri napad, to značilo direktan rat sa NATO-om .
„Ovo bi na značajan način promenilo samu prirodu sukoba“, rekao je Putin novinaru ruske televizije ranije ovog meseca, prenosi AFP .
„To bi značilo da su zemlje NATO-a, SAD, evropske zemlje u ratu sa Rusijom. Ako je to slučaj, onda ćemo, uzimajući u obzir promenu prirode sukoba, doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje su pred nama.“
