Sve vesti Svet

NAUČNICI: DOLAZI NAM USKORO GLOBALNO ZAHLAĐENJE

U ekskluzivnom intervjuu, naučnica Valentina Žarkova rekla je za Epoh tajms da je njen rad iz 2015. koji predviđa početak velikog solarnog minimuma između 2020. i 2053. potvrđen, što ju je navelo da upozori da bi temperature uskoro mogle brzo pasti.

Veliki solarni minimumi traju više solarnih ciklusa, tokom kojih sunce proizvodi manje energije, a aktivnost sunčevih pega je niska. Tokom prethodnog velikog solarnog minimuma, Maunderovog minimuma između 1645. i 1715. godine, glečeri su se širili i reka Temza u Engleskoj se često smrzavala.

A man makes his way across an icy road in the Wynnefield section of Philadelphia, on Jan. 31, 2021. (Jacqueline Larma/AP Photo)

„Temperatura tokom trenutnog velikog solarnog minimuma biće nešto viša nego što je bila tokom Maunderovog minimuma — a ovaj veliki solarni minimum će biti kraći“, predvidela je Žarkova.

U svojoj publikaciji iz 2015. Žarkova i njene kolege su izveli par glavnih komponenti iz magnetnog polja nastalog usled solarne energije. Povezali su te komponente sa parom magnetnih talasa koji potiču iz različitih slojeva sunca.

Kroz detaljniju analizu, tim je ekstrapolirao te talase unazad u vremenu, dajući rezultate koji su se blisko poklapali sa aktivnošću sunčevih pega tokom prethodnih 800 godina. Koristila je istu metodologiju da predvidi veliki solarni minimum u narednih nekoliko decenija.

Kao dokaz velikog solarnog minimuma, Žarkova je navela podatke o sunčevim pegama iz Kraljevske opservatorije Belgije, zajedno sa nedavnim niskim temperaturama i klimatskim ekstremima, uključujući najhladniju zimu zabeleženu na Južnom polu, kao i neobično hladno, snežno vreme u Teksasu početkom 2021.

Sa svoje strane, NASA je 2019. godine izjavila da „prognoza za sledeći solarni ciklus kaže da će biti najslabiji u poslednjih 200 godina“, što je u skladu sa periodom niske aktivnosti Sunčevih pega u Daltonskom minimumu i relativno niskim globalnim temperaturama koje su bile otprilike od 1790. do 1830.

Ipak, agencija je tvrdila da bi veliki solarni minimum, ako se dogodi, „poslužio samo da nadoknadi nekoliko godina zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima“.

Žarkova, nasuprot tome, tvrdi da bi veliki solarni minimum mogao smanjiti globalne temperature do 1 stepen Celzijusa.

Ona je takođe rekla za Epoh Tajms da bi troškovi atmosferskog ugljen-dioksida mogli biti donekle precenjeni, ističući da se njegovo povećanje dogodilo u isto vreme kada se globalni životni vek udvostručio.

Jedna nedavna studija sugeriše da je porast atmosferskog ugljen-dioksida odgovoran za do 40 procenata poboljšanja ključnih prinosa useva u SAD od 1940. godine.

Žarkova smatra da vlade na severnoj hemisferi treba da pripreme svoje građane za nagli pad temperatura tokom narednih nekoliko decenija.

Ipak, za sada su se vlade širom sveta pozicionirale da se bore protiv antropogenog globalnog zagrevanja, o čemu svedoči nedavni samit COP26 u Glazgovu u Škotskoj.

Trenutni temperaturni rekord je bio predmet kontroverzi. Različiti izvori, uključujući satelitske podatke koje je prikupio Univerzitet Alabama u Hantsvilu (UAH), Evropska unija i druge agencije, pokazali su neuobičajeno visoke globalne temperature poslednjih decenija, za koje mnogi naučnici veruju da su u skladu sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim aktivnostima. Drugi izvori kritikuju neke od ovih podataka, zaključujući da su zaključci o antropogenom globalnom zagrevanju lažni, prenaglašeni ili pogrešni.

Žarkova smatra da su bar neki ljudi uključeni u promovisanje globalnog zagrevanja svesni mogućnosti hlađenja zemlje u bliskoj budućnosti.

„Oni žele da dobiju svoj novac – poreze, ili šta god dobijaju od zelene tehnologije – što je pre moguće, jer će biti razotkriveni veoma brzo“, rekla je ona.

Nulta Tačka/The Epoch Times