Sve vesti Svet

Naučnici kažu da bi čudovište iz Loh Nesa moglo biti stvarno nakon novog otkrića fosila

Naučnici kažu da bi čudovište iz Loh Nesa moglo biti stvarno nakon novog otkrića fosila

Prema novim saznanjima naučnika, hipoteza da je takozvano čudovište iz Loh Nesa moglo postojati u Škotskoj visoravni možda nije tako apsurdna kao što se ranije mislilo.

Pleziosaurus — praistorijski gmizavac sa dugim, vitkim vratom — možda je ranije bio u Loh Nesu, škotskom jezeru, prema novom istraživanju Univerziteta Bat objavljenom 21. jula u časopisu Cretaceous Research. Na osnovu svojih otkrića, kažu da legenda o čudovištu iz Loh Nesa možda i nije izmišljena.

Izjava prati otkriće fosila pleziosaurusa u 100 miliona godina starom rečnom sistemu u pustinji Sahare u Maroku, što sugeriše da su gmizavci možda živeli u slatkoj vodi, kao i u morskoj vodi, suprotno ranijim teorijama.

Slično kao i za Big Foot, naučnici su obično uvek osuđivali ideju da bi čudovište iz Loh Nesa moglo zaista postojati. Istraživači su često tvrdili da pleziosaurusi, koji podsećaju na popularni prikaz navodnog stvorenja, ne mogu postojati u slatkovodnom jezeru jer su naučnici mislili da im je potrebno okruženje u slanoj vodi da bi preživeli.

Međutim, ovi novi fosili ukazuju na to da su pleziosaurusi zaista mogli postojati tamo gde živi legenda o čudovištu iz Loh Nesa jer su pronađeni u slatkovodnoj reci. Rad sugeriše da su se pleziosaurusi prilagodili da tolerišu slatku vodu i da su mnogi možda proveli većinu svog života u njoj.

„Malo je kontroverzno, ali ko može da kaže da su morali da žive u moru zato što smo ih mi paleontolozi oduvek zvali ‘morski gmizavci’?” rekao je dr Nik Longrič sa univerzitetskog Milner centra za evoluciju.

“Mnogo morskih stvorenja je živelo i u slatkoj vodi”.

U sažetku izveštaja, istraživači su rekli da njihovi nalazi pokazuju da su „pleziosaurusi i drugi morski gmizavci često eksploatisali nemorsko okruženje“.

„Izolovane kosti nam zapravo govore mnogo o drevnim ekosistemima i životinjama u njima“, objasnio je Longrič. „One su mnogo češće od skeleta, daju vam više informacija za rad”.

„Kosti i zubi koji su pronađeni su raštrkani i na različitim lokalitetima, a ne kao skelet. Dakle, svaka kost i svaki zub su različite životinje. U ovoj kolekciji imamo preko deset životinja“, dodao je on.

Prema naučnicima, još uvek nema konkretnih dokaza da je pleziosaurus ili nešto slično zvalo Loh Nes domom. Ali s obzirom na ovo nedavno fosilno otkriće, sada je „verovatno“ da su pleziosaurusi živeli tamo milionima godina pre dolaska ljudi.

„Fosilni zapis takođe sugeriše da su posle skoro sto pedeset miliona godina“, rekao je Longrič za BBC, „poslednji pleziosaurusi konačno izumrli u isto vreme kada i dinosaurusi”.

Nulta Tačka/ZeroHedge