Naučnici NASA-e: Politike zelene agende mogu izazvati „globalno zagrevanje“
Grupa NASA naučnika podiže uzbunu nakon što je studija pokazala da globalističke politike zelene agende za navodno borbu protiv „klimatskih promena“ mogu zapravo izazvati „globalno zagrevanje“.
Naučnici NASA-e veruju da pokušaji navodnog hlađenja Zemlje, kao što su eksperimenti sa atmosferskim aerosolima Bila Gejtsa, imaju obrnuti efekat i opasno zagrevaju planetu.
Decenijama globalisti promovišu konfliktne narative u nastojanju da iskoriste okruženje kako bi gurnuli javnost da prihvati kolektivističku agendu.
Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su upozoravali na nadolazeće ledeno doba u kojem bi „arktička hladnoća i večiti sneg mogli da pretvore većinu naseljenih delova naše planete u polarnu pustinju“.
Krajem dvadesetog veka to je bila navodna pretnja upravo suprotnog – „globalnog zagrevanja“.
Podsticanje straha od „globalnog zagrevanja“ tada je pratilo vladine kampanje koje su podsticale usvajanje novih propisa.
Ovo kriju od naroda a mnogo je važno, pred nama su dani borbe | Saša Jovičić | Mario Zna, 288 Uživo
Zatim, na početku dvadeset prvog veka, kada ljudi nisu u potpunosti prihvatili strah od „globalnog zagrevanja“, takozvani stručnjaci su dvosmisleno upozoravali na „klimatske promene“.
„Klimatske promene“ bi prikladno pokrile sve mogućnosti, uključujući temperature koje su ponekad padale.
Ovo je bilo posebno zgodno jer je nauka odavno dokazala da se klima na Zemlji konstantno menjala tokom poslednjih nekoliko milijardi godina.
Sada, naučnici NASA-e tvrde da su otkrili primarni uzrok (navodnog) globalnog zagrevanja u poslednjih nekoliko godina: „ekološku“ politiku zelene agende.
Zanimljivo je da se oni ne bave kontroverznim pitanjem da li se globalno zagrevanje zaista dešava ili ne.
Konkretno, ograničenja emisije sumpor-dioksida 2020. godine od strane Međunarodne pomorske organizacije (IMO) primorali su sadržaj sumpora u transportnom gorivu da padne sa 3,5 odsto na ne više od 0,5 odsto.
Sumpor dioksid je jedan od gasova na meti zelenih aktivista jer se smatra zagađivačem koji doprinosi kiselim kišama, kao i raznim respiratornim problemima.
Čini se da su ekolozi, međutim, bili zatečeni jednom posledicom pada atmosferskog sumpor-dioksida: potencijalnim globalnim povećanjem temperatura.
U svom istraživačkom radu, NASA naučnici primećuju:
Dok je IMO2020 [nova uredba] namenjena da koristi javnom zdravlju smanjenjem opterećenja aerosola, ovo smanjenje aerosola može privremeno da ubrza globalno zagrevanje zatamnjivanjem oblaka širom globalnih okeana. IMO2020 je stupio na snagu u kratkom vremenskom periodu i verovatno ima globalni uticaj.
Proces je uključivao čestice sulfata, formirane od sumpor-dioksida, koji se mogu mešati sa oblacima i učiniti ih svetlijim.
Ovi svetli oblaci zatim odbijaju neke od sunčevih zraka nazad u svemir, tako da manje toplote stiže do Zemlje.
Prevazišli su i GEBELSA! Mediji sada tvrde da su vakcine protiv COVID-a smanjile broj srčanih i moždanih udara https://t.co/nEGn8BFxGL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 4, 2024
Naučnici procenjuju da pad emisije sumpor-dioksida znači manje svetlih oblaka sa rezultatom, kako tvrde, udvostručavanja (ili više) stope zagrevanja:
Ovde procenjujemo da regulacija dovodi do radijacije od +0,2±0,11Vm−2 u proseku preko globalnog okeana.
Količina radijacije mogla bi dovesti do udvostručavanja (ili više) stope zagrevanja tokom 2020-ih u poređenju sa stopom od 1980. godine sa jakom prostorno-vremenskom heterogenošću.
Tvrde da smo ovaj porast temperatura videli prošle godine.
Oni pripisuju 80 odsto nedavnog globalnog zagrevanja padu emisije sumpor-dioksida:
Efekat zagrevanja je u skladu sa nedavno uočenim jakim zagrevanjem 2023. i očekuje se da će od 2020. godine učiniti anomalno toplim.
Forsiranje je po veličini ekvivalentno 80% izmerenog povećanja planetarnog uzimanja toplote od 2020.
Studija takođe pominje implikacije na opšte vremenske obrasce širom sveta.
Naučnici tvrde da ovo pitanje čini vreme nestabilnijim, posebno ove decenije:
Zračenje takođe ima jak kontrast hemisfere, što ima važne implikacije na promene obrasca padavina… [i] može stvoriti značajne perturbacije u obrascima padavina.
Da nisu bili naučnici iz NASA-e, mediji bi verovatno ignorisali nalaze.
Na kraju krajeva, nijedna korporativna novinska kuća nije prenela nedavnu studiju koja otkriva kako je trenutni i budući uticaj ugljen-dioksida na globalno zagrevanje verovatno nula.
Ovog puta, studija je objavljena u časopisu Nature i preneta je ne manje od 120 sajtova sa vestima.
Međutim, ono na šta su se glavni mediji fokusirali bilo je tangencijalno pitanje koje su pokrenuli nalazi istraživanja.
Naučnici NASA-e su u svom radu pominjali proces koji se zove osvetljavanje morskog oblaka, koji Bil Gejts zagovara.
Ovo uključuje prskanje morske soli u oblake kako bi se stvorio efekat sjajnog oblaka sličan onom koji stvaraju sulfati, što bi moglo da hladi planetu.
Kao odgovor, The Washington Post je naslovio svoj članak: „Može li prskanje morske soli u oblake ohladiti planetu?“
Zapravo, datira iz 1990. godine i istražuje se skoro dve decenije.
Post nije naveo ni jednu jedinu referencu na otkriće da „emisije ugljenika” ipak ne uzrokuju povećanje temperature.
Ništa više nije uradio Njujork tajms, koji je sakrio (delimične) rezultate studije u nejasnom paragrafu sakrivenom u članku pod naslovom „Više o temi: šef UN upozorava da nedostaje ključni klimatski cilj“.
U stvari, NYT je propustio da pomene da su studiju sproveli NASA naučnici, samo navodeći da:
U studiji objavljenoj prošle nedelje, tim naučnika na čelu sa Tianle Juan, geofizičarom sa Univerziteta Merilend, okrug Baltimor, procenio je da bi planeta mogla da doživi dodatno zagrevanje upravo sada iz kontraintuitivnog razloga: nedavnim propisima koji su smanjili zagađenje vazduha od brodova.
NYT se zatim vratio na prihvaćenu priču o normalnoj, svakodnevnoj ljudskoj aktivnosti koja je glavni pokretač navodnog „globalnog zagrevanja“, naglašavajući da:
Za naučnike, glavni pokretač zagrevanja ostaje jasan: atmosferski nivoi ugljen-dioksida, metana i azot-oksida, tri najvažnija gasa koji zadržavaju toplotu izazvana ljudima, nastavljaju svoj stalni uspon.
Prema sadašnjim stopama emisija, moglo bi da prođe samo pet ili više godina pre nego što su ljudi promene hemiju atmosfere tako značajno da postaje izuzetno teško zaustaviti zagrevanje da pređe 1,5 stepeni Celzijusa, procenjuju naučnici.
Očigledno, NYT više ceni stavove naučnika sa Imperijal koledža u Londonu i drugih instituta nego stavove istraživača iz NASA-e.
Forbs, takođe, u članku pod naslovom „Ograničavanje zagađenja u transportu pogoršalo klimatske promene, kontroverzne tvrdnje NASA-ine studije“, citira nasumične klimatske naučnike koji dovode u sumnju nalaze studije.
Možda je najintrigantniji aspekt nalaza istraživanja da oni uopšte nisu trebalo da budu vest.
Dejstvo sulfata u atmosferi poznato je decenijama.
Članak iz 1999. kaže:
… efekti sumpor-dioksida iz industrije mogli bi se suprotstaviti efektu staklene bašte koji stvara ugljen-dioksid …
Kada se fosilna goriva sagorevaju, oslobađaju se i ugljen-dioksid i sumpor-dioksid.
Kao što je pokazano u studiji o tragovima broda, čestice sulfata proizvedene od sumpor-dioksida stvaraju svetlije oblake, koji mogu ohladiti atmosferu.
Bilo koja svetlost koja se reflektuje ne može doći do zemlje i zagrejati površinu Zemlje.
To znači da postoji manje toplote za ugljen-dioksid i druge gasove staklene bašte da se zarobe u atmosferi.
Ovaj članak su napisali NASA naučnici.
Današnji naučnici NASA-e sugerišu u svojoj studiji da je važno pitanje koje treba sada rešiti „kompromis“ između poboljšanja kvaliteta vazduha i „globalnog zagrevanja“.
Oni takođe podrazumevaju da bi u budućnosti naučnici trebalo da budu oprezniji u svojim naporima da kontrolišu klimu, s obzirom na složena i često kontradiktorna pitanja koja su uključena:
Konačno, važno otvoreno pitanje za kreatore politike koje treba da razmotre je kompromis između koristi od boljeg kvaliteta vazduha i potencijalnih troškova dodatnog zagrevanja pošto su različiti delovi sveta smanjili i smanjiće zagađenje aerosolom.
Razmatranje kompromisa je takođe relevantno za namerne geoinženjerske šeme za odabir pravih svojstava emitovanih aerosola.
Ostaje da se vidi da li će njihova otkrića izazvati osećaj poniznosti i strahopoštovanja prema složenosti Kreacije kod naučnika budućnosti.
