Naučnici otkrili „najstariju“ piramidu na svetu u Indoneziji

Masivna podzemna piramida skrivena ispod brda u Indoneziji daleko je starija od Stounhendža ili piramide u Gizi i mogla bi da bude rival najstarijim megalitskim strukturama koje su ljudi ikada izgradili.

Arheolozi veruju da je piramida Gunung Padang u Zapadnoj Javi stara preko 16.000 godina.

Piramidu, 30m dubok ‘megalit’ potopljen u brdo stene od lave, prvi put su ponovo otkrili holandski istraživači 1890. godine, a prema najnovijem radiokarbonskom datiranju drevnog lokaliteta, može biti i najstarija konstrukcija koju je napravio čovek.

Testiranje je vratilo ranu izgradnju piramide, sa stotinama stepenica isklesanih iz andezit lave, unazad više od 16.000 godina, tokom poslednjeg ledenog doba.

Mail Online izveštava: Novo datiranje ugljenika pokazuje da je Gunung Padang verovatno izgrađen pre 10.000 godina – što ga čini TRI PUTA STARIJIM od Stounhendža i egipatskih piramida.

To znači da će Gunung Padang verovatno biti preko 10.000 godina stariji od ne samo svih velikih spomenika i piramida u Gizi u Egiptu, već i od legendarnog engleskog Stounhendža.

Kao i sa nedavnim dokazima da je egipatska sfinga izgrađena korišćenjem erozije vetra, lovci-skupljači koji su izgradili Gunung Padang učinili su arhitektonsku vrlinu radeći sa, a ne protiv, njihovim lokalnim uslovima.

Prvi i najdublji sloj indonežanske piramide, otkrili su istraživači, isklesan je iz prirodnih slojeva ohlađenih tokova lave.

Gunung Padang bi se čak mogao pokazati da je hiljadama godina stariji od „megalita“ Gebekli Tepe otkrivenog u Turskoj, poslednjeg predvodnika za „najstarije na svetu“.

Pogledajte! Prvi humanoidni robot koji je i zvanično postao direktor jedne KOMPANIJE (VIDEO) https://t.co/D6n4ajBNIL

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 6, 2023

Naučnici su rekli da ova struktura obećava da će preokrenuti konvencionalnu mudrost o tome koliko su zapravo bila „primitivna“ društva lovaca i sakupljača — otkrivajući prave „inženjerske sposobnosti drevnih civilizacija“.

Naučnici su proveli više od jednog veka raspravljajući o tome da li podzemna struktura poznata kao Gunung Padang (što na lokalnom jeziku znači „planina prosvetljenja“) zaista predstavlja piramidu koju je napravio čovek, a ne samo prirodnu geološku formaciju.

Ali između 2011. i 2015. geolog Danni Hilman Natavidjaja iz Indonezijske Nacionalne agencije za istraživanje i inovacije predvodio je ekipu arheologa, geofizičara i geologa da bukvalno dođu do dna ove drevne misterije.

Koristeći radare koji prodiru u zemlju za snimanje podzemnih snimaka, bušenje jezgra i tehnike iskopavanja rovova, Natavidjaja i njegove kolege istraživači su bili u mogućnosti da istražuju prve slojeve Gunung Padanga — koji se prostire na 9 spratova (30 metara) ispod njegove površine.

„Ova studija snažno sugeriše da Gunung Padang nije prirodno brdo“, napisali su arheolozi prošlog meseca u časopisu Archaeological Prospection, nakon godina analize podataka sa tih prošlih putovanja, „već konstrukcija nalik piramidi“.

U jezgru piramide, tim je pronašao ono što su opisali kao ‘pedantno izvajane’ i ‘masivne’ strukture od kamena od lave napravljene od andezita: fino zrnastu vrstu magmatske stene.

Ova unutrašnja komora, nazvana Jedinica 4, „verovatno je nastala kao prirodno brdo lave“, napisali su, „pre nego što je bila izvajana, a zatim arhitektonski obavijena tokom poslednjeg glacijalnog perioda“, negde između 16.000 i 27.000 godina.

Naučnici opisuju poslednjih 11.500 godina ljudskog postojanja (i brojimo), kao „međuglacijalni period“ između ledenih doba poznat kao holocen.

Tehnika radiokarbonskog datiranja, koju koriste Natavidjaja i njegova grupa da odrede starost jedinice 4, oslanja se na uobičajeni radioaktivni izotop atoma ugljenika koji se nalazi širom sveta za merenje starosti starog, očuvanog života zasnovanog na ugljeniku.

Zbog radioaktivne stope raspada ovog izotopa, ugljenika-14, naučnici mogu precizno da izmere starost mrtvog organskog materijala čak pre 60.000 godina.

Da bi bili sigurni da je njihovo radiokarbonsko datiranje bilo tačno, Natavidjajin tim se potrudio da odabere prave organske uzorke tla iz svojih bušotina i zidova rovova, uzorke koji nisu bili uprljani svežim korenom moderne vegetacije.

Istraživači sada veruju da je Gunung Padang građen milenijumima, u „složenim i sofisticiranim fazama“.

Nulta Tačka/MailOnline