Naučnici otkrili ogromno nedavno usporavanje topljenja glečera „Sudnjeg dana“ na Antarktiku

Zaboravite koralne grebene i polarne medvede – to su jučerašnje priče o klimatskim strahovima. Prava velika, prekretnica na putu, je kolaps ledenog brega na zapadnom Antarktiku i izgledi za globalne poplave biblijskih razmera poslednji put zabeležene u vreme Noja.

U brzom je povlačenju, kaže svaki zastrašivač od ser Dejvida Atenboroa do stalnog zelenog aktiviste BBC-ja Džastina Roulata. Povlači se – prirodni proces dok Zemlja polako izlazi iz ledenog doba. Ali sada je novi naučni rad otkrio da je proces na ogromnom glečeru Thvaites na Antarktiku – nazvanom „Glečer Sudnjeg dana“ zbog navodnog približavanja katastrofe njegovog brzog propadanja – mnogo sporiji nego u nedavnoj prošlosti.

Glečer Thvaites je dugo bio od interesa mnogih naučnika. To je drugi najveći ledeni tok na Zapadnom Antarktiku i zauzima površinu veličine Floride. Grupa okeanografa, predvođena dr Alasterom Grejemom sa Univerziteta Južne Floride, mapirala je deo poda koji je nekada zauzimao glečer i otkrila da se u prošlosti povlačio dvostruko većom brzinom od one koju sada pokazuju satelitska merenja u periodu 2011-2019. Rečeno je da je ranija stopa povlačenja bila „izuzetno brza“. U toku je rad na utvrđivanju kada je došlo do tog brzog povlačenja, ali je gotovo sigurno da datira pre 1950-ih, da bi moglo biti staro oko 180 godina i verovatno datira nekoliko vekova unazad. Ono što je, međutim, potpuno jasno, s obzirom na tajming, jeste da klimatske promene izazvane ljudima nisu bile faktor bržeg povlačenja.

Rezultati su dobijeni korišćenjem autonomnih podmornica za mapiranje područja morskog dna gde su otkrivene oznake koje predstavljaju glečer koji se povlači. Mapirajući 13 kvadratnih kilometara, istraživači su pronašli niz grebena uzrokovanih pokretnim glečerom koji je udarao o morsko dno dok se dizao i spuštao sa plimom i osekom. Utvrđeno je da se tokom dnevnog ciklusa plime i oseke glečer povlačio oko 6-7 metara dnevno, mada ponekad dostigao i 10m. Tokom oko pet meseci podataka, glečer se povlačio 2,1 km godišnje, dvostruko više od trenutne brzine koju su izmerili sateliti.

Grebeni su otkriveni na „izbočini“ na morskom dnu koja je pomogla da se glečer pričvrsti. Utvrđeno je da se tokom perioda od 5,5 meseci prosečni razmak grebena povećao uzvodno sa 5,8m na 6,3m. Ovo povećanje od 8% ubrzalo je godišnju stopu povlačenja sa 2,13 km na 2,3 km. Rečeno je da rezultati pokazuju da je kretanje preko područja do današnjeg položaja bilo „verovatno brzo“. Naučnici primećuju: „Naši rezultati pokazuju da je stopa povlačenja sa izbočine bila dvostruko veća od prosečne procenjene za period 1996-2009, i oko tri puta brža od lokacije koja se nalazi neposredno u unutrašnjosti izbočine između 2011. i 2017.

Pre dve godine, druga grupa koju je predvodio glaciolog profesor Džulijan Daudsvel sa Univerziteta Kembridž izmerila je slične plimne klinove ispod Larsenove kontinentalne obale u zapadnom Vedelovom moru. Otkrivene su stope povlačenja linije uzemljenja od 40-50m dnevno, što je ekvivalentno 10km godišnje. Naučnici su zaključili da se ovo povlačenje dogodilo pre 14.000 godina i da je bilo 100 puta brže od stope u poslednjih 10.000 godina.

Ovo je sve fascinantan naučni rad koji nam daje više informacija o prirodnim procesima koji oblikuju Zemlju. Ali to će u velikoj meri biti ignorisano u mejnstrimu ako se vidi da takvi nalazi dovode u sumnju „ustaljene“ naučne priče o globalnom zagrevanju izazvanom ljudima. U martu 2020, BBC-jev Džastin Roulat odveo je snimateljsku ekipu u sredinu ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, područje koje je nazvao „frontom klimatskih promena“. Ravnoteža koja je držala naš svet u ravnoteži desetinama hiljada godina počela je da klizi i da se urušava, tvrdi on. „Epske sile“ na delu bile su kao „krik muke“, nastavio je. „Glečer se cepa i razbija.” Ubrzanje topljenja koje je uticalo na ceo ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika bilo je, „nepotrebno je reći“, rezultat gasova globalnog zagrevanja koji su proizveli naš životni stil. Emocionalni tuš se nastavio: „Kolega me intervjuiše za program koji pravimo i ja sam briznula u plač. Trebaju mi dani da obradim svoje emocije”.

Ljudi možda imaju ulogu u klimi koja se oduvek menjala. Uzimajući u obzir ogromne sile koje deluju u svetu prirode, koje mnogi samo delimično razumeju, verovatno su male ili čak beznačajne. Ali potez da se nauka o ovoj temi proglasi „sređenom“ šteti našim naporima da bolje razumemo prirodne sile koje oblikuju planetu. To svakako šteti našoj sposobnosti da vodimo razuman razgovor o tome. Ogromne sume novca se preusmeravaju u politički plan za komandu i kontrolu Net Zero osmišljen da radikalno promeni stil života i ekonomske izglede svakog čoveka na planeti. Samo nauka koja podržava ovaj politički narativ dobija sluh u mejnstrim medijima, a kada je u pitanju politika, emocije nikada nisu daleko od poruka koje kontroliše.

Nulta Tačka/InfoWars