Naučnici povezani sa Svetskim ekonomskim forumom prave lažno „meso“ od gljivica
Grupa naučnika povezanih sa Svetskim ekonomskim forumom (WEF) upravo je predstavila novi lažni „mesni“ proizvod koji je uzgojen u laboratoriji iz buđi.
Novo sintetičko „meso“ bez životinja kreirali su istraživači iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli i Univerziteta Kalifornija-Berkli.
Joachim Seel, viši naučni saradnik Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, naveden je kao „saradnik na dnevnom redu“ globalističkog WEF-a.
Naučnici tvrde da su „otključali potencijal gljivica“ kako bi stvorili ono što nazivaju „održivim, zdravim i ukusom bogatim alternativama za hranu“.
S obzirom da globalisti već uveliko guraju u javnost mlečne proizvode bez životinja i vegetarijanske zamene za „meso“, ovo novo istraživanje dublje se bavi ulogom biotehnologije u zameni poljoprivredne industrije.
Vaju Hil-Maini, kuvar koji je postao bioinženjer i saradnik u oblasti bionauka u laboratoriji Berkli, zajedno sa timom istraživača, veruje da njihovo lažno meso stoji na čelu ove prehrambene revolucije.
Raspad Imperije! U Sjedinjenim Državama sistem je pred pucanjem | Jeremy Ryan Slate | Mario Zna 266
Istraživači povezani sa WEF-om pokušali su da istraže kako se modifikacija gena u gljivicama može koristiti za stvaranje „hrane“ za masovnu javnu potrošnju.
„Mislim da je fundamentalni aspekt sintetičke biologije da imamo koristi od organizama koji su evoluirali da budu zaista dobri u određenim stvarima“, kaže Hill-Maini, postdoktorski istraživač na UC Berkeley, u saopštenju za medije.
Sloboda govora je mrtva? Nemački biznismen kažnjen sa 6.000 evra jer je na bilbordu ismevao političare Zelene stranke https://t.co/yGBPdij9fb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 18, 2024
„Ono što pokušavamo da uradimo je da pogledamo šta gljivice stvaraju i pokušamo da to otključamo i poboljšamo.
„I mislim da je to važna stvar da ne moramo da uvodimo gene iz veoma različitih vrsta.
„Istražujemo kako možemo da spojimo stvari i otključamo ono što je već tamo.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, koncentrisalo se na višećelijsku gljivicu poznatu kao Aspergillus orizae, ili buđ.
Ova gljiva ima dugu istoriju u istočnoj Aziji, gde se koristi za fermentaciju skroba u sake, soja sos i miso.
Koristeći sistem za uređivanje gena CRISPR-Cas9, tim je napravio precizne izmene u genomu „koji buđi“.
Ove modifikacije su transformisale nekada bele gljive u crvene, omogućavajući stvaranje „hamburgera“ na bazi gljivica uz minimalnu obradu.
„Mislimo da postoji mnogo prostora za istraživanje teksture variranjem morfologije ćelija nalik na vlakna“, objašnjava Hill-Maini, koji je tokom studije bio član Miller Instituta za osnovna istraživanja u nauci na UC Berkeley.
„Dakle, možda bismo mogli da programiramo strukturu vlakana serije da bude duža što bi dalo iskustvo više nalik mesu.
„A onda možemo razmišljati o povećanju sastava lipida za osećaj u ustima i dalju ishranu.
„Stvarno sam uzbuđen kako možemo dalje da posmatramo gljivicu i, znate, da se bavimo njenom strukturom i metabolizmom za hranu.
Ovo istraživanje ne samo da otvara vrata novim izvorima hrane koji zaobilaze troškove i etičke probleme povezane sa proizvodnjom mesa, već predstavlja i značajan napredak u oblasti sintetičke biologije.
Gljivice, sa svojom sposobnošću da efikasno pretvaraju ugljenik u širok spektar molekula, nude neiskorišćeni resurs za proizvodnju hrane, biogoriva, pa čak i lekova.
„Ovi organizmi se vekovima koriste za proizvodnju hrane i neverovatno su efikasni u pretvaranju ugljenika u širok spektar složenih molekula, uključujući mnoge koje bi bilo gotovo nemoguće proizvesti korišćenjem klasičnog domaćina kao što je pivski kvasac ili E. coli,“ primećuje Džej Kizling, viši naučnik u laboratoriji Berkli i profesor na UC Berkliju.
„Otključavanjem koji buđi kroz razvoj ovih alata, otključavamo potencijal ogromne nove grupe domaćina koje možemo koristiti za pravljenje hrane, vrednih hemikalija, biogoriva sa visokim sadržajem energije i lekova.
„To je uzbudljiva nova avenija za bioproizvodnju.“
Hill-Maini kaže da je odlučan da osigura da budući proizvodi zasnovani na gljivicama ne budu samo „održivi i zdravi“, već i da se široko konzumiraju.
Tim sada sprovodi eksperimente sa Neurospora intermedia, još jednom višećelijskom gljivicom.
Planiraju da razviju novi desert dok pokušavaju da zamene tradicionalne mesne i mlečne proizvode laboratorijski uzgojenom „hranom“.
