Naučnici pozivaju na geoinženjering glečera za rešavanje klimatskih promena

Naučna zajednica bi hitno trebalo da nastavi istraživanje geoinženjeringa glečera, navodi se u novoj naučnoj beloj knjizi.

Prema beloj knjizi, istraživanje geoinženjeringa ledenih pokrivača na Arktiku i Antarktiku mora se preduzeti sada, pre nego što se čovečanstvo suoči sa katastrofalnim porastom nivoa mora koji bi mogao da izazove panično donošenje odluka da se zaustavi.

„Svi naučnici se nadaju da nećemo morati da radimo ovo istraživanje“, rekao je Daglas Mekajal, profesor geofizičkih nauka i koautor rada.

„Ali takođe znamo da ako ne razmišljamo o tome, mogli bismo da propustimo priliku da pomognemo svetu u budućnosti.

Bela knjiga je nastala nakon dve konferencije održane o geoinženjeringu – namernim intervencijama za promenu klime planete – na Univerzitetu u Čikagu i Stanfordu. Konferencije je organizovala novoformirana inicijativa Climate Sistems Engineering u Čikagu, koja „nastoji da razume prednosti, rizike i upravljanje tehnologijama koje bi mogle da smanje uticaj akumuliranih gasova staklene bašte“, navodi se u saopštenju za štampu.

Naučnici su na konferencijama zagovarali da se istraže dva glavna tipa geoinženjeringa. Prvi tip se sastoji od „zavesa“ usidrenih na morskom dnu kako bi se sprečilo da topla voda potkopa ledene police. Najveća pretnja ledenim pokrivačima nije topao vazduh, već topla voda.

Ovo je upravo isplivalo! Bajden je pre nekoliko dana rekao svojim finansijerima: Vreme je da počnemo da ciljamo u Donalda Trampa https://t.co/A5LiOyhvlA

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 14, 2024

Drugi tip uključuje pokušaje da se smanji protok tokova otopljene vode koji otiču sa ledenih ploča. Ovo bi se moglo postići, na primer, bušenjem duboko u glečere, bilo da bi se ispustila voda iz korita glečera i sprečila da utiče na glečer, ili da bi se pokušalo veštački zamrznuti korito glečera.

U izveštaju se navodi da su oba pristupa potpuno neproverena i da su njihove prednosti i mane, uključujući potencijalno narušavanje životne sredine, nejasne.

Izveštaj poziva da se svaka istraga o rešenjima geoinženjeringa sprovodi na pravičan način, uz doprinos svih svetskih nacija. To bi podrazumevalo „snažno učešće sociologa, humanista, ekologa, lidera zajednice, naučnih i inženjerskih upravnih tela, međunarodnih ugovornih organizacija i drugih relevantnih aktera u vođenju istraživanja“.

Geoinženjering je dobio sve veću pokrivenost u vestima poslednjih meseci, iz dobrih i loših razloga.

Prvo, dobro. Kao dobrodošao razvoj događaja, Tenesi je postao prva država u SAD koja je zabranila geoinženjering, uključujući pokušaje da se modifikuje količina sunčeve radijacije koja stiže do Zemlje, bilo korišćenjem fizičkih barijera u visokoj atmosferi, širenjem reflektujućih hemikalija na nebu ili prakse kao što je zasejavanje oblaka, koje se koristi za povećanje količine padavina u određenom području.

Sada, loše. Postaje jasno da se u naučnoj zajednici i vladi dešava promena, jer se opasnosti geoinženjeringa preispituju u svetlu navodne „neminovnosti“ katastrofalnih klimatskih promena. Mnoge uticajne ličnosti sada veruju da su ogromni rizici geoinženjeringa vredni preuzimanja, čak i ako samo kupe malo dodatnog vremena za još značajnije promene globalnog režima smanjenja emisije ugljenika.

U februaru je The Wall Street Journal objavio detaljan izveštaj o tri tekuća geoinženjerska projekta koja se odvijaju širom sveta, uz mešavinu vladinog i privatnog finansiranja.

U Australiji, istraživači sa Univerziteta Southern Cross puštaju smešu slane vode u nebo kako bi stvorili veće, svetlije oblake koji će reflektovati više sunčeve svetlosti i smanjiti lokalne temperature. Projekat finansiraju vlada Australije, univerziteti i organizacije za zaštitu prirode.

U Izraelu, Stardust Solutions testira sistem isporuke za raspršivanje reflektujućih čestica na velikim visinama, ponovo da bi smanjio sunčevo zračenje. Startap trenutno testira sistem u zatvorenom prostoru, ali će preći na testove na otvorenom u „narednih nekoliko meseci“.

A u SAD, Okeanografski institut Woods Hole planira da doda 6.000 galona natrijum hidroksida u okean kod Martinih vinograda. Oni žele da proizvedu „ugljeničnu rupu” koja usisava ugljen-dioksid iz atmosfere u more i tamo ga skladišti. Vlada SAD i privatni izvori finansiraju projekat. Za puštanje hemikalije biće potrebno dalje odobrenje Agencije za zaštitu životne sredine.

Što je još više zabrinjavajuće, privatne kompanije i pojedinci eksperimentišu sa geoinženjeringom, bez podrške ili odobrenja vlade. U januaru 2023, kalifornijski startap pod nazivom Make Sunsets priznao je da je lansirao testne balone u Meksiku koji sadrže sumpor-dioksid, hemikaliju koja je od velikog interesa za geoinženjere zbog svoje sposobnosti da reflektuje sunčevo zračenje u atmosferi.

Iako su naučna zajednica i meksička vlada sa gnevom dočekali lansiranje testova, izvršni direktor kompanije Make Sunsets, Luke Eisen, nije se pokajao i rekao je da će uskoro njegova kompanija početi da ispušta onoliko sumpora u atmosferu „koliko budemo bili plaćeni za to”. Startap nudi sistem „kredita za hlađenje“ na svojoj veb stranici gde kupci mogu da plate 10 dolara za gram sumpor-dioksida u teretu balona.

Nulta Tačka/InfoWars