Naučnici razvijaju mRNA tehnologiju koja može vratiti leševe iz mrtvih

Naučnici su najavili da će uskoro moći da koriste mRNA tehnologiju kako bi bukvalno vraćali leševe iz mrtvih.

Prošlog meseca, naučnici su objavili da su uspešno izvukli RNK iz ostataka izumrlog tasmanijskog tigra. Posledice ovog podviga su značajne za napore za „ukidanje izumiranja“.

Vraćanje mrtvih vrsta je dugo bila stvar naučne fantastike. Ali sada, zahvaljujući novom napretku u istraživanju DNK i RNK, naučnici su korak bliže postizanju tog cilja. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj napredak bi uskoro mogao dovesti do oživljavanja i ljudskih leševa.

Metro.co.uk izveštava: DNK, ili deoksiribonukleinska kiselina, je nacrt tela. DNK u ćelijama sadrži sve informacije potrebne za izgradnju čitave individue, kodirane u hromozomima. Ali da bi to uradili, moraju se specijalizovati i formirati određene tipove ćelija, proces poznat kao ekspresija gena – i tu dolazi RNK, ili ribonuceleinska kiselina.

To je arhitekta, koji te planove pretvara u živo biće.

Sada su dr Emilio Marmol Sančez i njegove kolege izdvojili, sekvencionirali i analizirali RNK iz 130 godina starih ostataka tasmanijskog tigra.

Podvig nije lak, s obzirom da su molekuli RNK mnogo krhkiji od DNK, za koju se ponekad smatra da počinje da se raspada u roku od nekoliko sati nakon smrti.

Sada je dokazano da je moguća, oporavljena, drevna RNK mogla da pojača napore ukidanja izumiranja.

Ali – i to je veliko ali – još uvek postoje pitanja na koja treba odgovoriti pre nego što se vrsta vrati iz mrtvih, osim mnogih drugih važnih naučnih koraka koji su potrebni.

Prvo, filozofski. Da je modernom slonu rođen mamut, da li bi on znao kako da se ponaša kao mamut? Ili bi se ponašao kao dlakavi slon?

S obzirom da nema drugih pripadnika njihove vrste od kojih bi učili, i da su rođeni u veoma različitom svetu od onog u kome su evoluirali i živeli, malo je verovatno da će bilo koja vaskrsla vrsta biti tačna replika onih koje su im prethodile, čak i ako izgledaju isto.

To ne znači da definitivno ne bi ispunili ekološku nišu koju su nekada činili, pomažući u oblikovanju i potencijalno obnavljanju ekosistema – ključni argument za vraćanje mamuta, putničkog goluba i drugih.

Ilon Mask ponudio milijardu dolara donacije Vikipediji ako promeni svoj naziv u “K#RCOPEDIJA”- https://t.co/EMQ5Ehu4hv

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 23, 2023

Međutim, postoji mogućnost da su određenu nišu vrste već popunile druge u decenijama, vekovima ili milenijumima otkako su nestale. Ovo dovodi do toga da vaskrsle vrste spadaju u kategoriju „invazivnih“, uprkos tome što su tehnički bile tamo prve.

Invazivne vrste su među najvećim pretnjama ekosistemima širom sveta, a istorijski gledano, kada su se ljudi uključili, premeštajući životinje tamo gde ne bi bile, stvari nisu išle dobro.

S obzirom na opasan položaj hiljada živih vrsta na svih sedam kontinenata, mnogi tvrde da bi novac potrošen pokušavajući da vaskrsnu izumrle životinje bolje potrošiti na zaštitu onih koji su u opasnosti da im se pridruže.

Ipak, još uvek nismo sasvim na nivou Parka iz doba Jure, a neki naučnici ne veruju da će nestanak ikada biti moguć.

Ali za sada, evo još samo tri životinje koje naučnici pokušavaju bukvalno vratiti iz mrtvih.

Dodo

Izraz „mrtav kao dodo“ sažima tragičnu i brzu propast vrste. Bez straha od ljudi nakon što su evoluirali na bujnom raju Mauricijusa, holandski vojnici koji su stigli na ostrvo oko 1600. godine lako su bili plen velikih ptica. Osim toga, krčenje šuma i uništavanje njihovih gnezda od strane drugih predatora koje su doneli doseljenici značilo je Dodo je izumro oko 80 godina nakon dolaska Evropljana.

Međutim, vraćanje ptica iz mrtvih predstavlja dodatne naučne komplikacije zbog prirode razmnožavanja ptica. Proces de-ekstinkcije trenutno zahteva pristup jajnoj ćeliji, ili ženskoj gameti, koja je spremna za oplodnju. Ovo je relativno jednostavno nabaviti kod sisara, ali ne i kod ptica.

Umesto toga, naučnici u Colossal Biosciences, koji vodi projekat, moraju da odu korak dalje. Jaja se formiraju od primordijalnih zametnih ćelija i upravo njima naučnici pokušavaju da manipulišu koristeći genom dodoa da bi jednog dana reprodukovali čuvenu pticu.

Kvaga

Vrsta koja je sve započela zapravo uopšte nije vrsta, već podvrsta – iako to neki i dalje osporavaju. Poput dodoa, zbrisali su ih evropski doseljenici, a poslednja kvaga je umrla u amsterdamskom zoološkom vrtu 12. avgusta 1883. godine.

Napori da se oživi ovaj zagonetni konj, sa svojom izrazitom bojom polu zebra, pola konj, traju u Južnoj Africi skoro 40 godina u projektu Quagga. Radeći na osnovu toga da je kvaga podvrsta ravničarske zebre, tim naučnika koristi selektivno uzgoj jedinki kako bi efikasno pokušao da koncentriše gene onih sa karakteristikama koje najviše nalikuju kvagi, na kraju stvarajući pojedince koji liče na kvagu i nose svoj prepoznatljiv uzorak šare.

Ali da li će to biti kvaga ili neobična zebra?

Tasmanijski tigar

Uprkos svom imenu, tasmanijski tigar nije mačka, i uprkos svom izgledu, nije pas. To je – ili je bio – tobolčar mesožder.

Kao i kvaga, poslednja od ove velike vrste umrla je u zoološkom vrtu. U slučaju tilacina, ili tasmanskog tigra, to je bio posebno nesrećni kraj – osoblje je zaključalo životinju iz skloništa i, dva meseca nakon što je vrsta dobila status zaštićene, umrla je 7. septembra 1936. godine.

I poput dodoa, prekomerni lov i uništavanje staništa od strane evropskih doseljenika – plus unošenje bolesti – doveli su do brzog izumiranja tilacina.

Ali sada, Colossal Biosciences, firma koja stoji iza uskrsnuća dodoa, nada se da će obnoviti tilacin, i ima za cilj da u roku od jedne decenije ima „stvar nalik tilacinu“.

Kompanija takođe radi na vraćanju vunastog mamuta – u narednih pet godina.

Nulta Tačka/Metro.co.uk