Naučnici Svetskog ekonomskog foruma predstavili su prvi hibridni superkompjuter koji pokreće ljudski mozak uzgojen u laboratoriji
Naučnici Svetskog ekonomskog foruma predstavili su prvi hibridni superkompjuter na svetu, koji pokreće ljudski mozak iz laboratorije.
Prema naučnicima iz Final Spark-a koje finansira WEF, „neuroplatformi“ je potreban samo „delić energije potrebne za napajanje tradicionalnog računara“ zbog činjenice da ljudski mozak koristi kao izvor energije.
Discernreport.com izveštava: Švajcarski tehnološki startap FinalSpark sada prodaje pristup biokompjuterima koji kombinuju do četiri mala ljudska mozga uzgajana u laboratoriji sa silicijumskim čipovima.
Ova nova platforma za bioprocesiranje, nazvana Neuroplatforma, koristi male verzije ljudskog mozga za rad na računaru umesto silicijumskih čipova. Kompanija kaže da može da stane 16 ovih mini mozgova na Neuroplatformu i da koristi delić energije potrebne za napajanje tradicionalnog sistema.
Platforma, koju trenutno usvaja devet institucija, integriše hardver, softver i biologiju kako bi se konstruisao sistem obrade koji je energetski efikasan i sa visokim performansama.
Ovaj „proboj“ se pozdravlja kao način da se uštedi ogromna količina energije. Ali šta je sa ljudskim mozgovima uzgojenim u laboratoriji koji su porobljeni da upravljaju Neuroplatformom?
Svaki od 16 mini mozgova se sastoji od otprilike 10.000 živih neurona, a održava ih u životu „mikrofluidni sistem koji snabdeva ćelije vodom i hranljivim materijama“…
Umesto da samo integriše biološke koncepte u računarstvo, FinalSpark-ova onlajn platforma „prisluškuje“ sferične klastere ćelija ljudskog mozga uzgojenih u laboratoriji koje se nazivaju organoidi. Ukupno 16 organoida je smešteno u četiri niza koji se povezuju sa po osam elektroda i mikrofluidnim sistemom koji snabdeva ćelije vodom i hranljivim materijama.
7 načina da zaustavite Matriks kontrolni sistem da vas porobi https://t.co/cMua776Ngl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 24, 2024
Pristup, poznat kao vetvare computing, u ovom slučaju koristi sposobnosti istraživača da kultivišu organoide u laboratoriji, prilično novu tehnologiju koja omogućava naučnicima da proučavaju ono što su u suštini mini replike pojedinačnih organa.
Tokom svog kratkog života, mini mozgovi su bukvalno obučeni da obavljaju određene zadatke koristeći sistem nagrada i kazni…
Istraživači to rade tako što treniraju organoide kroz sistem nagrađivanja. Organoidi su nagrađeni dopaminom, neurotransmiterom odgovornim za zadovoljstvo (i zavisnost).
U međuvremenu, kao „kazna“, organoidi su izloženi haotičnim stimulansima, kao što je nepravilna električna aktivnost.
Ako porobljeni mini mozgovi urade ono što bi trebalo da rade, nagrađeni su sa mnogo zadovoljstva.
Ako porobljeni mini mozgovi ne urade ono što bi trebalo da rade, pogođeni su sa puno „nepravilne električne aktivnosti“.
Drugim rečima, ovi minijaturni ljudski mozgovi se muče dok ne nauče da slušaju. Saznanje od kojeg bi trebalo da vam bukvalno pozli.
Ono što ovi naučnici rade je tako neverovatno zlo. Final Spark tvrdi da minijaturni ljudski mozgovi koriste „milion puta manje energije od svojih silicijumskih kolega“…
Švajcarska tehnološka firma Final Spark uspešno je lansirala Neuroplatformu, prvu svetsku platformu za bioprocesiranje gde organoidi ljudskog mozga (minijaturizovane verzije organa uzgojene u laboratoriji) obavljaju računarske zadatke umesto silicijumskih čipova.
Prvo takvo postrojenje ima sposobnost obrade 16 moždanih organoida, za koje kompanija tvrdi da koristi milion puta manje energije od njihovih silicijumskih kolega.
Final Spark se nada da će njihova nova „tehnologija“ postati primarni izvor energije za revoluciju veštačke inteligencije.
Zato što u ovom trenutku obuka AI modela koristi kolosalnu količinu konvencionalne energije…
Prema procenama Final Spark-a, samo obučavanje popularnog modela velikog jezika GPT-3 koji je pokretao ChatGPT u prvim danima trošilo je 10 GWh energije. Ovo je neverovatnih 6.000 puta više energije nego što prosečni evropski grad potroši tokom cele godine.
Zamena silicijumskih čipova bioprocesorima može dovesti do drastične uštede energije. Final Spark omogućava istraživačkim laboratorijama da iskuse snagu bioloških procesora na Neuroplatformi.
Za mnoge ljude, ovo će zvučati zaista sjajno.
Final Spark insistira da će procesor koji je kreirao koristiti milion puta manje energije u poređenju sa normalnim silikonskim čipom.
Postoji samo jedan ogroman problem.
Mini-mozak vremenom umire i mora se redovno menjati.
U početku bi umirali „za samo nekoliko sati“, ali sada očigledno žive i do 100 dana…
Final Spark se suočio sa mnogim izazovima u svojim ranim godinama pošto bi organoidi umrli za samo nekoliko sati. Kompanija je radila na ovom nedostatku i poboljšala svoje MEA sisteme kako bi osigurala da organoidi žive 100 dana.
Ovi „organoidi“ se bukvalno obrađuju do smrti.
Prikačeni su na elektrode i rade sve dok više ne mogu da rade…
Final Spark je omogućio rad ovih različitih komponenti kroz inovativnu postavku pod nazivom Multi-Electrode Arrais (MEAs), gde su smeštene trodimenzionalne mase moždanog tkiva.
Svaki MEA ima četiri moždana organoida koji su povezani sa osam elektroda. Ove elektrode imaju dvostruku ulogu stimulisanja organoida i snimanja podataka koje obrađuju.
Prenos podataka se vrši preko digitalnih analognih pretvarača sa 16-bitnom rezolucijom i frekvencijom od 30 kHz. Mikrofluidni sistem obezbeđuje životnu podršku za MEA, a kamere mogu pratiti njihov ukupan rad.
Da li ste ikada gledali „Matriks“? Podsetio sam se na taj film dok sam sve ovo istraživao.
Kao u tom filmu, ljudska energija pokreće ceo sistem. I baš kao u tom filmu, oni koji napajaju sistem su porobljeni.
Kreatori „Neuroplatforme“ insistiraju da je to sasvim u redu jer mini-mozgovi nisu bića koja žive.
Bilo da je to tačno ili ne, ono što oni rade je i dalje veoma pogrešno.
Stvaranje minijaturnih ljudskih mozgova i njihovo korišćenje za napajanje računara može biti način da se uštedi mnogo energije, ali takođe savršeno ilustruje koliko je naše društvo palo.
Prelazimo granice koje nikada ne treba preći i na kraju ćemo platiti veoma veliku cenu za zločine koje čine naši naučnici.
