Naučnici tvrde- Laboratorijski uzgojeni krvni sudovi bi mogli da spreče infarkt
Laboratorijski uzgojeni krvni sudovi pružaju novi uvid u to kako oštećenje sićušnih sudova u mozgu može izazvati njihovo curenje, doprinoseći demenciji i moždanom udaru.
Još bolje, ovo istraživanje je identifikovalo lek koji bi mogao da zatvori ova curenja i potencijalno smanji rizik osobe od curenja krvnih sudova koji oštećuju mozak. Zvuči zaista dobro, ali koje bi to sve nus-pojave moglo da ima(pored onih za koje se zna) trebalo bi da bude predmet istraživanja. Demencija je oblast o kojoj se još uvek malo zna i nisu poznati svi procesi kao i uzroci.
Antibiotici i lekovi protiv karcinoma koji inhibiraju klasu biohemikalija zvanih metaloproteinaze (MMP) poništili su oštećenja koja se javljaju u laboratorijskim krvnim sudovima i zaustavili curenje.
„Ovi određeni lekovi imaju potencijalno značajne neželjene efekte, tako da sami po sebi ne bi bili održivi za lečenje bolesti malih krvnih sudova“, rekla je autorka studije dr Alesandra Granata, sa odeljenja za kliničke neuronauke na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj.
„Ali oni pokazuju da bi u teoriji ciljanje na MMP moglo zaustaviti bolest“, dodala je Granata u saopštenju univerziteta. „Naš model bi se relativno lako mogao povećati kako bi se testirala održivost budućih potencijalnih lekova“.
Bolest cerebralnih malih sudova (SVD) doprinosi skoro polovini (45%) slučajeva demencije širom sveta, rekli su istraživači u beleškama.
Takođe je odgovoran za otprilike jedan od pet (20%) ishemijskih moždanih udara, koji se javljaju kada krvni ugrušak blokira protok krvi u mozgu. Većina slučajeva je povezana sa hroničnim bolestima poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2, i obično pogađaju ljude srednjih godina.
Za ovu studiju, istraživači iz Kembridža su prikupili ćelije iz biopsija kože pacijenata sa retkim genetskim oblikom bolesti malih krvnih sudova, koji je uzrokovan mutacijom gena zvanog COL4.
Nemačka: Država izbacila penzionerku iz stana da bi uselila MIGRANTE https://t.co/w0d5LEXIE0
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 20, 2023
Istraživački tim je reprogramirao ćelije kože u matične ćelije, koje imaju kapacitet da se razviju u skoro bilo koju vrstu ćelije u telu.
Zatim su koristili ove matične ćelije za stvaranje krvnih sudova mozga, stvarajući model koji oponaša defekte koji se vide kod pacijenata sa bolešću malih sudova.
„Uprkos broju ljudi širom sveta pogođenih bolešću malih krvnih sudova, nemamo mnogo načina za lečenje jer ne razumemo u potpunosti šta oštećuje krvne sudove i uzrokuje bolest“, objasnila je Granata.
„Većina onoga što znamo o osnovnim uzrocima obično dolazi iz studija na životinjama, ali su ograničene u onome što nam mogu reći“, primetila je ona. „Zato smo se okrenuli matičnim ćelijama da bismo stvorili ćelije krvnih sudova mozga i stvorili model bolesti ‘u posudi’ koji oponaša ono što vidimo kod pacijenata.“
Krvni sudovi su izgrađeni oko skele zvane ekstracelularni matriks, koji oblaže i podržava male sudove u mozgu. COL4 gen je važan za zdravlje ove matrice.
Istraživači su otkrili da poremećaj ove matrice dovodi do propuštanja malih krvnih sudova.
Dalje, istraživači su identifikovali da MMP igraju ključnu ulogu u ovoj šteti. MMP su obično važni za održavanje matrice, ali ako se proizvede previše, mogu oštetiti strukturu.
Nova studija objavljena je 16. novembra u časopisu Stem Cell Reports.
