Naučnici: U dvogodišnjoj studiji Pfizer i Moderna Covid-19 vakcina, otkrivene su strukture koje se samostalno sklapaju u realnom vremenu
Ovo je prva takve vrste, ključna studija o strukturama koje se samostalno sastavljaju koje drugi povremeno primećuju od 2021. To naglašava vrh narativa „Bezbedno i efikasno“, razotkrivajući ga ne samo kao laž, već i kao namernu obmanu da bi se sakrio pravi sadržaj vakcina. Na kraju krajeva, vakcine su bile označene da sadrže mRNA, za koju se smatra da je sinonim za gensku terapiju. Zaista, otkriveno je da je mRNA prisutna, ali nikada nijedna reč nije pomenuta o veštačkim, nebiološkim, samosastavljajućim strukturama.
Toliko o informisanoj saglasnosti.
I Pfizer i Moderna injekcije su sadržavale slične strukture, što sugeriše da je u toku trka za testiranje tehnologije. To znači da su naučnici u obe kompanije težili istim ciljevima na sličan način kao što se AI kompanije takmiče za AGI. To što bi pomislili da ga, tajno, testiraju na celom ljudskom rodu je eklatantan i gnusan zločin protiv čovečnosti. Svaki rukovodilac i naučnik u ovim kompanijama treba da bude uhapšen i pozvan na odgovornost.
AstraZeneca i Novavax su očigledno imali značajno različita zapažanja.
Kliknite ovde da preuzmete celu studiju.
Abstract
Uočljive povrede u realnom vremenu na ćelijskom nivou kod primalaca „sigurnih i efikasnih“ injekcija COVID-19 ovde su po prvi put dokumentovane uz prikaz sveobuhvatnog opisa i analize uočenih fenomena.
Globalna administracija ovih često obaveznih proizvoda od kraja 2020. godine pokrenula je mnoštvo nezavisnih istraživačkih studija o modifikovanim genskim terapijama koje injektiraju RNK, pre svega onih koje su proizveli Pfizer i Modernu. Analize o kojima se ovde izveštava sastoje se od precizne laboratorijske „nauke“ sa ciljem da se razume zašto se ozbiljne iscrpljujuće, produžene povrede (i mnogi smrtni slučajevi) sve češće dešavaju bez ikakvog merljivog zaštitnog efekta agresivnih proizvoda koji se prodaju.
Sadržaj injekcija COVID-19 je ispitan pod stereomikroskopom pri uvećanju do 400x. Pažljivo očuvani uzorci kultivisani su u nizu različitih supstanci da bi se posmatrale trenutne i dugoročne uzročno-posledične veze između injekcija i živih ćelija pod pažljivo kontrolisanim uslovima. Iz takvih istraživanja mogu se izvući razumni zaključci o uočenim povredama širom sveta koje su se desile otkako su injekcije gurnute na milijarde pojedinaca. Pored ćelijske toksičnosti, naši nalazi otkrivaju brojne — reda 3~4 x106 po mililitru injekcije — vidljive veštačke samosastavljajuće entitete u rasponu od oko 1 do 100 mm, ili više, mnogo različitih oblika.
Postojali su animirani entiteti slični crvu, diskovi, lanci, spirale, cevi, strukture pod pravim uglom koje su sadržavale druge veštačke entitete u sebi, i tako dalje. Sve ovo prevazilazi očekivane i prihvatljive nivoe kontaminacije injekcionih preparata COVID-19, a studije inkubacije su otkrile progresivno samosastavljanje mnogih artefaktičkih struktura. Kako je vreme napredovalo tokom inkubacije, jednostavne jednodimenzionalne i dvodimenzionalne strukture tokom dve ili tri nedelje postale su složenije po obliku i veličini, razvijajući se u stereoskopski vidljive entitete u tri dimenzije.
Ličili su na filamente i trake od ugljeničnih nanocevi, od kojih su neke izgledale kao providne, tanke, ravne membrane, a druge kao trodimenzionalne spirale i lančići sa perlama. Činilo se da su se neki od njih pojavili, a zatim nestali tokom vremena. Naša zapažanja sugerišu prisustvo neke vrste nanotehnologije u injekcijama COVID-19.
Taker Karlson: COVID vakcina je „otrov“, odbijanje da je primim je „jedno od mojih NAJVEĆIH dostignuća“ https://t.co/FMGudJjOuv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 15, 2024
Uvod
U prvim danima guranja stanovništva Zemlje u globalni eksperiment „vakcine“ protiv COVID-19, mali broj lekara i nezavisnih istraživača počeo je da izražava zabrinutost zbog uočene neefikasnosti, čak i negativnog uticaja, modifikovanih RNK injekcija (Beattie, 2021, Santiago, 2022; Pored pitanja o njihovim sastojcima, njihov način odbrane tela bio je fokusiran na izazivanje proizvodnje IgG antitela koja neutrališu serum umesto na stvaranje efikasnijih sekretornih antitela (IgA). Ove poslednje u respiratornoj sluzokoži oduvek su služile kao glavna linija prirodne odbrane od virusnih respiratornih infekcija. S obzirom na mogućnost da bi nove varijante SARS-CoV-2 mogle biti brzo izazvane milijardama injekcija koje su promovisale vlasti širom sveta, sve veći broj smrtnih slučajeva pripisuje se sojevima SARS-CoV-2 i teškim posledicama (Lyons-Weiler, 2020; Vojdani & Kharrazian, 2020. Vojdani et al., 2021.) što dovodi do mnogih smrtnih slučajeva u populacijskim centrima širom sveta (Beattie, 2021.);
Zvanični izveštaji korejske vlade od decembra 2022. godine, na primer, pokazuju približno 2.600 smrtnih slučajeva i više od 18.000 drugih akutnih posledica ubrizgavanja COVID-19. Kontradikcija između tvrdnji o efikasnosti i materijalnih dokaza o šteti je neizbežna: Južna Koreja bi mogla da tvrdi da ima jednu od najviših stopa vakcinacije na svetu (88% vakcinisanih najmanje 3 puta) dok je efektivno, nakon toga, takođe pokazala najveću stopu infekcije (89% ) u aprilu 2022. kada su sezona gripa i respiratornih prehlada na minimumu. Ove činjenice same po sebi su znaci da injekcije nisu pružile zaštitu i nisu sprečile COVID-19. Obrnut je slučaj. Injekcije nisu bile ni bezbedne ni efikasne. Ove brojke same po sebi treba da motivišu lekare i medicinske istraživače da preispitaju maksimu da „korelacija nije jednaka uzročno-posledičnoj vezi“. U nekim slučajevima jeste (Beattie, 2021, 2024). Ovde pokazujemo vidljive korelacije u realnom vremenu između uzroka i efekata u živim ćelijama ljudskih bića dok reaguju na toksičnost injekcionih preparata COVID-19. Takođe pokazujemo mikroskopske dokaze samosastavljajućih struktura koje se pojavljuju u različitim medijima u kojima je tečnost iz injekcionih sredstava za COVID-19, posebno Pfizer i Moderna proizvodi, inkubirana do 12 meseci ili više.
U svetlu programa masovne vakcinacije, već u martu 2021. i tokom narednih meseci, značajno povećanje broja smrtnih slučajeva od „nepoznatih” uzroka i teških posledica — krvnih ugrušaka, neobjašnjivih krvarenja, višestrukog oštećenja organa (i otkazivanja), iznenadni skok (kardiotoksini) kod bolesti srca, karcinoma krvi uključujući leukemiju i limfom, niz drugih „turbo“ karcinoma, pobačaja, neuroloških i autoimunih poremećaja, da spomenemo samo neke, pojavili su se kod pacijenata (Nistrom i Hammarstrom, 2022; Santiago & Oller; , 2023. Perez i dr., 2023. Mid i sar., 2024a1);
Ova zapažanja su podstakla naše interesovanje za ispitivanje šire slike i u društvu i u laboratoriji gde bi jasnije slike samog sadržaja za injekcije mogle biti podvrgnute pažljivoj analizi pod mikroskopom. Ovaj izveštaj o našim rezultatima potpomognut je nezavisnim istraživanjem kohorte poznate kao Korea Veritas Doctors (KoVeDoc) sa kojom smo delili injekcije koje su proizveli Pfizer, Moderna, AstraZeneca i Novavax. Sve ovo je bilo široko korišćeno širom Južne Koreje. Činilo se da ovi proizvodi izazivaju niz negativnih zdravstvenih efekata kod pacijenata: uznapredovali stadijum agresivnog raka dojke, disfunkcionalno krvarenje iz materice, spontani pobačaj, nagli porast srčanih oboljenja (dispneja i palpitacije), bolest pneumotoraksa, višestruke kožne bolesti i brzi početak otežanih autoimunih stanja.
Posmatračke studije su započete 10. decembra 2021. Preliminarna analiza sadržaja pokazala je da su proizvodi kompanije Pfizer i Moderna značajno drugačiji od ostalih preparata za injekcije COVID-19 — AstraZeneca i Novavax. Razlike, o kojima će biti reči u ovom izveštaju, motivisale su početni rad sa Pfizer i Moderna proizvodima, jer je sadržaj pripreman za analize, a za kasniju inkubaciju u različitim medijima za kulturu, imali smo u vidu traženje hemikalija, protokola i rešenja koja bi se mogla pokazati kao pogodna sredstva za detoksikaciju u lečenju pacijenata.
Činilo se, u to vreme, dvanaest meseci kao adekvatan rok da se počnu jasnije razumeti dugoročniji efekti proizvoda kada su ubrizgani u ljudsko telo i izloženi različitim uslovima okruženja, uključujući elektromagnetna polja i ultraljubičasto zračenje.
Pošto sušenje tečnosti COVID-19 za injekcije, kao što će se videti u našem odeljku Rezultati, takođe proizvodi više i raznovrsnije vrste kristala, očigledan proces samosastavljanja entiteta može biti kamufliran određenim kristalima koji se prirodno formiraju, uglavnom solima, na primer. Kao što ćemo razmotriti u nastavku, isušivanje inkubiranih materijala može lako da uvede pristrasnost koja je, kako trenutno pretpostavljamo, možda navela neke druge istraživače da žurno tvrde da svi posmatrani samosastavljajući entiteti proizilaze iz nanotehnologije (neprimetno sa mnogim običnim mikroskopima), u injekcijama COVID-19. O činjenici da je takva nanotehnologija u injekcijama COVID-19 prvi su raspravljali, verujemo, Campra i njegove kolege (2021a, 2021b; Spectroscopi & Campra, 2021). Koristili su mnogo moćnije spektroskopske metode i opremu otkrivajući ono što se činilo programabilnim entitetima na nano-nivou. Nedavno su Diblasi i Sangorrin (2024) potvrdili i proširili rezultate Campre i kolega. Imajući u vidu njihove i naše nalaze, koji su detaljno predstavljeni u nastavku, možemo odbaciti hipotezu da se samosastavljajući entiteti koje ćete videti u našem odeljku Rezultati ne sastoje samo od kristala koji se prirodno formiraju, uglavnom soli ili holesterola kao što su to bili predložili Bigtri i Kol (2022).
Zaključak
Pregled vladinih belih knjiga i naučne literature iz biotehnologije, nanotehnologije, nauke o materijalima i elektronike u kombinaciji sa longitudinalnim studijama inkubacije otkriva ubedljive dokaze o različitim fundamentalnim korupcijama. Injekcione modifikovane mRNA platforme – nadaleko poznate kao „vakcine“ – koje se ubrizgavaju u deltoide milijardi ljudskih bića očigledno falsifikuju ono što je već tamo.
Opservacione studije i komparativna analiza sugerišu da se namerna kontaminacija pojavljuje u bočicama sa „vakcinom“, u uzorcima krvi ekstrahovanih od ispitanika koji su bili izloženi „vakcinama“, i u naknadnom izbacivanju sintetičkih bioloških preparata (Woodruff & Maerkl, 2016). I morfologija i karakteristike ponašanja ovih uočenih fenomena sugerišu da daleko od toga da su čisti (Finn, 2011, str. 138), ovi injekcijski preparati se sastoje od, do sada, neotkrivenih dodatnih inženjerskih komponenti koje reaguju na niz unutrašnjih i ambijentalnih oblika energije, sve od kojih se mogu pratiti i opisuju u celoj naučnoj literaturi.
Duboka odstupanja od opšte shvaćenog značenja marketinškog slogana „vakcine“ i njegove tvrdnje „bezbedno i efikasno“ pojavljuju se u posmatranju „bioloških preparata“ pod mikroskopom. Prekomerni broj smrtnih slučajeva, incidenca „turbo“ karcinoma i raznih autoimunih bolesti prijavljenih širom sveta od uvođenja „injekcionih lekova“ pokazuju sumnjivo visoku korelaciju. Činjenice koje smo opisali sugerišu jasnu korespondenciju sa komunikacionom infrastrukturom koja se sada gradi u dugo planiranom dobro finansiranom Internetu tela, IoB (Celik et al., 2022), nekoj vrsti sintetičkog globalnog centralnog nervnog sistema – detalji o kojima se takođe naširoko raspravlja i ilustruje u naučnom korpusu. Biohibridni magnetni roboti, posebno, predstavljaju značajnu zabrinutost za istraživače koji pokušavaju da shvate reakciju ovih „bioloških preparata“ na izvore energije. Ponavljamo pozive drugih istraživača angažovanih u sličnim studijama: dok se komponente ne mogu verifikovati i dok se njihovi dugoročni efekti ne razumeju, neophodnost koja se poništava pozivima za odobrenje za hitnu upotrebu, potrebna je hitna globalna zabrana.
