Naučnici upozoravaju da je „sopstveno istraživanje“ OPASNO i da stvara „teoretičare zavere“
Prema novom istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Nature ove nedelje, ljudi koji „sopstveno istražuju” verovatno će odbaciti glavni narativ i mnogo je veća verovatnoća da će verovati u takozvane „teorije zavere” .
Prema novom istraživanju, ljude treba obeshrabriti da se bave sopstvenim istraživanjem i ohrabriti ih da prihvate zvanični narativ koji predstavljaju mejnstrim mediji.
„Četiri najopasnije reči su ‘istražuj samostalno“, rekao je Chirag Shah, profesor informacionih nauka na Univerzitetu u Vašingtonu. „Izgleda kontraintuitivno jer sam ja edukator i mi ohrabrujemo učenike da to rade. Problem je što ljudi ne znaju kako to da urade.”
Drugim rečima, elite žele da implicitno verujemo mejnstrim medijima i da prestanemo da postavljamo pitanja ili bilo šta sami istražujemo jer „ne znamo kako to da uradimo“.
Džošua Taker, koautor i kodirektor Centra za društvene medije i politiku Njujorškog univerziteta, rekao je za Vice’s Motherboard o istraživanju.
„Ovde se postavlja pitanje šta se dešava kada ljudi naiđu na članak na mreži, nisu sigurni da li je istinit ili lažan, pa traže više informacija o njemu koristeći pretraživač. Upravo ovakvu vrstu predloga vidite u mnogim vodičima za digitalnu pismenost.”
Taker je objasnio da je istraživački tim bio zainteresovan da razume kako ljudi verificiraju najnovije vesti koje su se upravo desile, a koje još nisu imale priliku da budu proverene od strane provere činjenica kao što su Snopes ili PolitiFact.
Vice izveštava :
U prvom eksperimentu njihove studije, koji je počeo krajem 2019. godine, oko 3.000 ljudi širom SAD je procenilo tačnost novinskih članaka koji su objavljeni u periodu od 48 sati o temama kao što su vakcine protiv COVID-19, postupak opoziva Trampa i klima. događaji. Neki članci su prikupljeni iz renomiranih izvora, dok su drugi bili namerno obmanjujući. Polovina učesnika je podstaknuta da pretražuje na mreži kako bi im pomogla da pregledaju članke. U isto vreme, svi članci su dobili oznaku „tačno“, „netačno ili obmanjujuće“ ili „nije moglo da se utvrdi“ od strane profesionalnih proverača činjenica.
Ljudi koji su bili podstaknuti da potraže više informacija na mreži imali su 19 odsto veću verovatnoću da će oceniti lažan ili obmanjujući članak kao činjenicu, u poređenju sa onima koji nisu bili ohrabreni.
U četiri druga eksperimenta, koja su sprovedena između 2019. i 2021., istraživači su otkrili da čak i ako su ljudi u početku ocenili članak kao obmanjujući, otprilike 18 odsto njih se predomislilo i reklo da je članak istinit nakon pretraživanja na mreži (u poređenju sa samo 6 procenat koji se menja iz tačnog u netačno). Ovo se držalo čak i ako su članci bili mesecima, umesto satima, stari ili ako su vesti bile dobro pokrivene, poput pandemije COVID-19.
„Bilo nam je neverovatno koliko je ovaj efekat bio izuzetno konzistentan u više različitih studija koje smo vodili“, rekao je Taker. „To je prava snaga ovog rada. Ovo nije samo ‘O, vodili smo jednu studiju’. Veoma, veoma smo uvereni da se ovo dešava.”
Istraživači su pokazali da ovaj efekat nastaje zbog kvaliteta informacija koje izbacuje Google-ov pretraživač. Delimično, to je bilo zbog onoga što se naziva prazninama podataka ili, kako je rekao Taker, „internet je pun teorije smeća“.
Prema Šahu, Gugl treba da „pomogne“ ljudima da shvate da je sopstveno istraživanje opasno.
„Trebalo bi da ih opremimo pravim alatima. Ti alati bi mogli doći i trebali bi doći od tehnoloških kompanija i provajdera usluga pretraživanja. Dodajući da nije do njih ili vlada da policijski sadržaj. „Ne samo da je tehnički neizvodljivo, već je moralno i društveno pogrešno sve potisnuti.
„Prvo treba da budemo svesni ‘Samo zato što istražujete, to ne znači da je to dovoljno.’ Što više ljudi imaju svest, to je veća šansa da ljudi dvaput razmisle o informacijama koje čitaju“, rekao je Šah.
