Naučnici veruju da su možda otkrili novu ljudsku vrstu

Naučnici veruju da su ove nedelje možda po drugi put otkrili novu ljudsku vrstu.

Antropolozi u Francuskoj otkrili su kost kuka staru 45.000 godina koja pripada bebi, za koju kažu da se ne poklapa ni sa neandertalcima ni sa Homo sapiensom.

Karlična kost je pronađena sa ostacima 11 neandertalaca u pećini Grotte du Renne, koju su kasnije naselili anatomski moderni ljudi (AMH), što sugeriše da je dete koegzistiralo sa sada izumrlom vrstom.

Mail Online izveštava: Artefakt je upoređen sa dve neandertalske i 32 moderne bebine kosti, otkrivši da je njegov oblik drugačiji od obe vrste – ali nešto bliži AMH.

„Predlažemo da je to zbog njegove pripadnosti ranoj modernoj ljudskoj liniji čija se morfologija malo razlikuje od današnjih ljudi“, napisao je tim u studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Vest dolazi nakon što je posebna studija otkrila da drevna lobanja koja je pripadala detetu koje je živelo pre 300.000 godina u Kini takođe može pripadati novoj ljudskoj vrsti.

(45.000 godina stara karlična kost pronađena u Francuskoj možda pripada prethodno nepoznatoj lozi Homo sapiensa koji je živeo pre nego što su savremeni ljudi hodali Zemljom)

Fosilizovani ostaci, koji uključuju kosti vilice, lobanje i nogu, otkriveni su u Hualongdongu u Kini 2019.

Ono što je zbunilo stručnjake, međutim, jeste da crte lica pojedinca nisu odgovarale lozi koja se podelila da bi formirali neandertalce, ni Denisovce, ni nas, što ih je navelo na sumnju da nam možda nedostaje grana sa ljudskog porodičnog stabla.

A ovo je ono što je najnovije otkriće otkrilo.

AMH su se pojavile u zapadnoj Evropi pre oko 42.000 godina, 2.000 godina pre nego što su neandertalci izumrli.

Pećina Grotte du Renne je lokacija koja je bila dom obe vrste tokom srednjeg i gornjeg paleolita, ali je pružila dokaze da su neandertalci razvili aspekte modernog ponašanja pre kontakta sa savremenim ljudima.

Slojevi zemlje unutar pećine obezbeđuju vremensku liniju kada su neandertalci živeli u pećini i kada su AMH preuzeli mesto, ali srednji sloj je bio dom male karlične kosti što sugeriše da je druga linija takođe boravila u strukturi.

Kost novorođenčeta pronađena je na nivou sa 11 ostataka neandertalaca.

Ovaj nivo je poznat kao Chatelperronian tehno-kulturni kompleks, koji je trajao pre 45.000 do 40.000 godina, a pratila ga je mousteronska industrija.

Chatelperronian je bilo doba kada se govorilo da su kameni alati i kremeni noževi bili ključna tačka u evoluciji neandertalaca – iako neki naučnici veruju da su rani ljudi oblikovali komade.

Utvrđeno je da karlična kost novorođenčeta ima potpuno drugačiju zakrivljenost od nezrelih neandertalskih kostiju, ali je bila samo malo udaljena od karlične kosti AHM-a.

Tim je rekao da se misteriozni artefakt nalazi u uzorcima modernih ljudi.

„Ovo preklapanje bi stoga moglo ukazati na varijabilnost zakrivljenosti ilijačne [kosti kuka] koju dele neandertalci i Homo sapiens, navodi se u studiji.

Istraživači su predložili da je beba verovatno bila pripadnik AMH populacije koja je koegzistirala sa poslednjim neandertalcima tokom tranzicije.

Nulta Tačka/TPV