Naučnici vrše rizične eksperimente sa vazduhom i vodom „u nadi“ da će zaustaviti takozvane klimatske promene
Naučnici koji očajnički žele da zaustave ili preokrenu klimatske promene bacaju hemikalije u okean i prskaju slanu vodu u vazduh. Šta može poći po zlu? Mislimo i kratkoročno i dugoročno.
The Wall Street Journal izveštava da naučnici pribegavaju nekada nezamislivim rešenjima za hlađenje planete
Bacanje hemikalija u okean? Prskanje slane vode u oblake? Ubrizgavanje reflektujućih čestica u nebo? Naučnici pribegavaju nekada nezamislivim tehnikama za hlađenje planete jer globalni napori da se provere emisije gasova staklene bašte propadaju.
Naučnici i regulatori su nekada smatrali ove pristupe geoinženjeringu tabuom koji su se plašili da bi petljanje u životnu sredinu moglo imati neželjene posledice, ali sada istraživači dobijaju sredstva poreskih obveznika i privatne investicije da izađu iz laboratorije i testiraju ove metode na otvorenom.
Eksperimenti u toku
Posvetljavanje morskog oblaka: Istraživači na brodu kod severoistočne obale Australije u blizini ostrva Vitsundej prskaju slanu mešavinu kroz mlaznice visokog pritiska u vazduh u pokušaju da osvetle oblake na malim visinama koji se formiraju iznad okeana. Naučnici se nadaju da će veći, svetliji oblaci odbijati sunčevu svetlost dalje od Zemlje, zasenjivati površinu okeana i hladiti vode oko Velikog koralnog grebena, gde je zagrevanje okeana doprinelo masovnom odumiranju korala. Istraživački projekat, poznat kao osvetljavanje morskog oblaka, vodi Univerzitet Southern Cross u okviru programa za obnovu i adaptaciju grebena od 64,55 miliona dolara ili 100 miliona australijskih dolara.
Stardust Solutions: U Izraelu, startap pod nazivom Stardust Solutions počeo je da testira sistem za raspršivanje oblaka sićušnih reflektujućih čestica na oko 18km u visini, reflektujući sunčevu svetlost daleko od Zemlje kako bi ohladio atmosferu u konceptu poznatom kao upravljanje sunčevim zračenjem ili SRM.
Bacanje „tečnosti“ u okean: U Masačusetsu, istraživači sa Okeanografske institucije Woods Hole planiraju da ovog leta sipaju 6.000 galona tečnog rastvora natrijum hidroksida u okean 16km južno od Martha’s Vineiard. Nadaju se da će hemijska baza delovati kao velika tableta Tumsa, smanjujući kiselost površine površinske vode i apsorbujući 20 metričkih tona ugljen-dioksida iz atmosfere, čuvajući ga bezbedno u okeanu.
Ovo me podseća na jednu pogrešnu ideju iz 1960-ih o kojoj smo razgovarali u osnovnoj školi.
Tada je ideja bila da se drveni ugalj rasprši po artičkom ledu kako bi se zaustavilo globalno hlađenje.
Potrebni su vam vulkani?
Eksperimenti koji imaju za cilj hlađenje atmosfere odbijanjem sunčeve svetlosti od Zemlje su pokušaj da se oponaša šta se dešava kada vulkan eruptira. 1991. godine, planina Pinatubo, aktivni vulkan na Filipinima, izbacio je sumpor i pepeo u gornju atmosferu, snizivši temperaturu Zemlje za 0,5 stepeni Celzijusa (.9 stepeni Farenhajta) tokom cele godine.
Ali sve do pre nekoliko godina, mnogi naučnici su se protivili ljudskim intervencijama, plašeći se klizavog nagiba koji bi omogućio društvu da izbegne donošenje teških odluka o smanjenju emisija i na kraju bi to moglo da izmakne kontroli.
Intervencija solarne klime
Dijagram intervencije na solarnu klimu iz dokumenta Bele kuće koji je linkovan dole.
Bolest pedofilije se širi Evropom i svetom! U Nemačkoj posedovanje i distribucija dečje pornografije više nije krivično delo https://t.co/kxV0DQkffs
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 10, 2024
Da, hajde da bacimo pepeo u vazduh. Šta može poći po zlu? Hemikalije u okeanu? Hej, zašto ne?
Ako dobijemo previše pepela u vazduhu i hemikalija u okeanu, možemo ih izvaditi, zar ne?
Smernice Bele kuće
Ne brinite, predsednik Bajden ima Smernice o modifikaciji sunčevog zračenja.
Ovaj istraživački plan je pripremljen kao odgovor na zahtev u zajedničkoj izjavi sa objašnjenjima koja prati Odeljenje B Zakona o konsolidovanim izdvajanjima iz 2022. godine, kojim se upravlja Kancelarijom za naučnu i tehnološku politiku (OSTP), uz podršku Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), da obezbedi plan istraživanja za „solarne i druge brze klimatske intervencije“.
Ne samo da su nam potrebni svetliji oblaci, potrebno nam je više pepela na nebu da bismo ga potamnili.
Siguran sam da ako možemo da potrošimo trilione dolara da osvetlimo oblake prskanjem slane vode u vazduh dok istovremeno zatamnimo nebo, da će sve biti sjajno.
Ozbiljnije, da li neko zaista misli da se ova ideja može globalno proširiti? Po kojoj ceni?
Kratkoročni i dugoročni rizici
Ironično, kratkoročni rizik je da je jedan od ovih planova zapravo uspešan.
I imajte na umu da će se podacima manipulisati da bi se pokazao uspeh, ako ni zbog čega drugog, osim da bi dobili više sredstava. Tada ćemo povećati potrošnju na desetine biliona dolara, petljajući se sa majkom prirodom, samo da bismo naišli na dugoročni rizik.
Dugoročni rizik je da uradimo nešto zaista glupo, kao što je bacanje drvenog uglja na Arktik, kao što je predloženo 1960-ih da bismo otopili led na Arktiku.
U drugim vestima o klimi….
Zašto su solarni paneli 44 posto jeftiniji u Kini nego u SAD?
Molimo vas da razmislite o pitanju Zašto su solarni paneli 44 posto jeftiniji u Kini nego u SAD?
Prave troškove neto nule postaje nemoguće sakriti
Dana 6. februara, primetio sam da prave troškove neto nule postaje nemoguće sakriti
Bloomberg izveštava o porastu troškova od 48% koji uništava Bajdenove veoma hvaljene planove za energiju vetra.
Čak i sa ogromnim subvencijama, ovi projekti nisu ekonomični.
Portparol Bele kuće Majkl Kikukava rekao je da je Bajden „koristio svaki raspoloživi alat da unapredi rastuću američku industriju vetra na moru“.
Zaista!
Njegovo najveće oruđe je gomila laži koja počinje tvrdnjom da su ti projekti jeftiniji i da će se sami isplatiti.
