Naučnici žele da stvore veštačku inteligenciju koristeći prave ćelije ljudskog mozga

Modeli mašinskog učenja poput onog koji pokreće ChatGPT generišu eseje, kratke priče i čitave podkaste. Ali naučnici traže drugi način računarstva koji bi mogao biti jednako efikasan i moćan, a nalazi se u našim mozgovima.

U novom članku objavljenom u utorak u Frontiers-u, velika međunarodna saradnja koju predvode istraživači sa Univerziteta Džon Hopkins (JHU) opisuje kako su tehnologije mozga povezane sa mašinama najnoviji cilj u biokompjutingu, i pružaju putokaz kako to učiniti u stvarnosti.

Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka

Kako se objašnjava u radu, organoidna inteligencija (OI) je nova oblast u kojoj istraživači razvijaju biološko računarstvo koristeći 3D kulture ćelija ljudskog mozga (organoidi mozga) i tehnologije interfejsa između mozga i mašine. Ovi organoidi dele aspekte strukture i funkcije mozga koji igraju ključnu ulogu u kognitivnim funkcijama kao što su učenje i pamćenje. Oni bi u suštini služili kao biološki hardver i mogli bi jednog dana biti čak i efikasniji od trenutnih računara koji pokreću AI programe.

„Vizija OI je da iskoristi moć biološkog sistema za unapređenje oblasti živih nauka, bioinženjeringa i računarskih nauka“, napisala je Lena Smirnova, istraživač na JHU i autor rada, u e-poruci Motherboard-u. „Ako pogledamo koliko efikasno ljudski mozak funkcioniše u obradi informacija, učenju itd., primamljivo je to prevesti i modelirati da bismo imali sistem koji će raditi brže i efikasnije od sadašnjih računara“.

Na primer, ljudski mozak ima neverovatan kapacitet da skladišti informacije: procenjuje se da prosečna glava može da uskladišti oko 2.500 terabajta, navodi se u radu. Istraživači predviđaju složene 3D ćelijske strukture koje bi bile povezane sa AI i sistemima mašinskog učenja.

„Dostižemo fizičke granice silicijumskih računara jer ne možemo da spakujemo više tranzistora u mali čip“, rekao je Thomas Hartung, istraživač na JHU i jedan od autora studije u saopštenju za javnost. „Ali mozak je potpuno drugačije povezan. Ima oko 100 milijardi neurona povezanih preko 1015 tačaka veze. To je ogromna razlika u snazi u poređenju sa našom trenutnom tehnologijom“.

👉 Švajcarac mora da napusti stan kako bi se napravio prostor za ‘izbeglice’ https://t.co/GbyHymtWLZ

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 3, 2023

Istraživači su prethodno kombinovali biološko i sintetičko da bi naučili moždane ćelije kako da igraju pong – dokaz koncepta koji su sproveli neki od istih naučnika uključenih u ovu inicijativu. Taj projekat je uključivao stvaranje sistema DishBrain, gde su istraživači kreirali interfejs mozak-računar, pružajući neuronima jednostavan električni senzorni ulaz i povratne informacije koje su im omogućile da „nauče“ igru.

Međutim, novi dokument vidi čak i mnogo bolju primenu od dobijanja ćelija za igranje video igrica. Kao prvo, moždani organoidi bi mogli imati primenu u medicini. Autori pišu da će istraživanje OI omogućiti istraživanje međuindividualnih neurorazvojnih i neurodegenerativnih poremećaja i uvesti revoluciju u istraživanje testiranja lekova.

Kao i kod veštačke inteligencije, postoje etički problemi i istraživači to priznaju. Da bi se osiguralo da se OI razvija na etički i društveno odgovoran način, oni predlažu pristup „ugrađene etike“, gde „interdisciplinarni i reprezentativni timovi etičara, istraživača i članova javnosti identifikuju, diskutuju i analiziraju etička pitanja i donose zaključke za buduća istraživanja i rad”.

Ova tehnologija nije baš spremna za upotrebu „sutra“. Međutim, istraživači postavljaju radove kao polaznu tačku za dodatna istraživanja.

„Već imamo funkcionalne organoide mozga, pošto imamo elektrofiziološki aktivni sistem, koji ima sinhronu električnu aktivnost i reaguje na hemijske i električne stimuluse“, napisala je Smirnova. „Sledeći korak na kojem radimo je da dodatno karakterišemo i optimizujemo sistem demonstriranjem ključnih molekularnih i ćelijskih aspekata učenja, posebno da razvijemo model dugoročnog učenja“.

Nulta Tačka/Vice