Naučnici žele da ubrzaju plan Bila Gejtsa da zaustavi „globalno zagrevanje“ blokiranjem sunca
Naučnici širom sveta žele da ubrzaju plan Bila Gejtsa da navodno zaustavi „globalno zagrevanje” blokiranjem svetlosti i toplote sa Sunca.
Elita iz Silicijumske doline stavljaju svoj finansijski uticaj iza kontroverznog plana za borbu protiv „klimatskih promena“ — globalne modifikacije vremena.
Jedna od novih start-up kompanija koje finansira VC, Make Sunsets, već je lansirala balone iznad Bahe u Meksiku.
Baloni ispuštaju aerosole koji reflektuju sunčevu svetlost u Zemljinu stratosferu.
Koncept kompanije je da ohladi Zemlju reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir preko sulfatnih aerosola.
Međutim, plan nije nov.
U stvari, to je jedna od mnogih egzotičnih ideja koje sada aktivno finansiraju suosnivač Microsofta Gejts, izvršni direktor OpenAI Sem Altman i drugi u Big Tech-u.
Međutim, solarni geoinženjering kompanije Make Sunsets, za koji se nadaju da će biti finansiran prodajom „kredita za hlađenje“ kompanijama za zelenu agendu, izaziva uzbunu vodećih stručnjaka.
Istraživači širom akademske zajednice, vlade, pa čak i globalnih agencija za osiguranje upozorili su na neželjene posledice promene vremena.
Oni upozoravaju da bi to moglo da izazove regionalne suše, loše useve i pomeranje atlantskog vazdušnog strujanja, što bi moglo dovesti do pomeranja uragana i tropskih bolesti na sever.
Meksičko ministarstvo životne sredine osudilo je Make Sunsets prošle godine zbog izvođenja lažnih eksperimenata unutar granica njihove zemlje.
Zvaničnici su optužili kompaniju da radi „bez prethodne najave i bez saglasnosti meksičke vlade i okolnih zajednica“.
Ali mnoge od ovih zabrinutosti su zasnovane na ideji da takve male nezavisne kompanije poput Make Sunsets mogu uspeti da rade na velikom projektu ili da uopšte budu efikasne.
Kako je Adrian Hindes, doktorant na Australijskom nacionalnom univerzitetu, objasnio:
„Napori u vezi sa Make Sunsets, barem trenutno, nisu ni izbliza u obimu neophodnom da bi se globalne temperature zaista značajno smanjile“.
Istraživač klimatskih tehnologija dr Šuči Talati sa Američkog univerziteta na sličan je način nazvao poslovni plan kompanije „špekulativnim oblikom ’zelenog kredita’ za koji je malo verovatno da će imati vrednost“.
Orvel uživo! Vlasti Velike Britanije uvode zabranu razgovora o religiji i transrodnim osobama u restoranima i pabovima https://t.co/kMvvdFsdVJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 14, 2025
Pa ipak, start-up je već prikupio preko milion dolara od tehnokrata milijardera koji žele da zarade na takozvanoj „klimatskoj krizi“.
Slične firme se takođe utrkuju da profitiraju od VC kamata, uključujući izraelsku Stardust Solutions, koja je prikupila 15 miliona dolara.
„U nekom trenutku na tom putu, oni će to učiniti u dovoljno velikoj meri da izazovu neku vrstu klimatskog uticaja“, kaže Talati.
Talati je takođe osnivač neprofitne Alijanse za pravedno razmatranje solarnog geoinženjeringa.
Talati je, kao i mnogi istraživači javnih politika i naučnici o klimi, izrazila stvarni strah da bi lokalni efekti geoinženjeringa mogli poništiti navodne koristi.
„To može da se uradi na efikasan, globalno vođen način, ili to mogu da urade dva luda čoveka u Kaliforniji, i može izgledati užasno za mnoge ljude“, rekla je ona za NPR.
Hindes upozorava da postoji i potencijal da planovi poput sumpornih balona kompanije Make Sunsets naškode lokalnoj poljoprivredi.
„Ali ovo je jedna od oblasti koja ima najveću nesigurnost i najmanju saglasnost u objavljenim istraživanjima u ovom trenutku“, primetio je australijski istraživač.
Predlaže se nekoliko teorija geo-inženjeringa, uključujući „bolje useve i zgrade za odbijanje više sunčeve svetlosti“, mikromehuriće u okeanu i uklanjanje cirusnih oblaka.
„Globalno zagrevanje zbog viška gasova staklene bašte ubrzava hidrološki ciklus“, tvrdi Hindes.
„Hlađenje planete pomoću SAI-a ili drugog geoinženjeringa kao što je osvetljavanje morskog oblaka bi je usporilo, ali ne savršeno jer nijedno nije ’anti-CO2’“, dodao je Hindes.
Drugim rečima, iako bi takve ogromne tehnike zasejavanja iz vazduha mogle da uspeju u hlađenju Zemlje, proces bi i dalje ostavljao sve veće količine gasa ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi.
„Biljke zatvaraju svoje stomate [sićušne pore kritične za fotosintezu] kako bi zadržale više vlage sa višim nivoima CO2“, rekao je Hindes.
Hindes tvrdi da će globalisti takođe morati da pronađu načine da uklone CO2 iz atmosfere uz sprečavanje sunčeve svetlosti da dospe do Zemlje.
Suosnivač kompanije Make Sunsets, Luke Iseman, uživa u kritikama za koje misli da su dobre za poslovanje.
„Učiniti me da izgledam kao Bondov negativac će biti od pomoći određenim grupama“, rekao je Iseman, koji je ranije bio direktor hardvera za tehnološki inkubator Y Combinator, za MIT Technology Review.
Zbog netransparentnog sveta privatno finansiranih Big Tech poduhvata, trenutno je nejasno koliko se novca zapravo troši na privatne ideje za modifikaciju vremena.
Cilj jedne misije vredne 3 miliona dolara 2021. godine – koju je podržao milijarder Bil Gejts – bio je da kreda odbije deo sunčevog zračenja, spreči njegovo udaranje o površinu i ohladi planetu.
SilverLining, neprofitna organizacija posvećena „kratkoročnom klimatskom riziku“, rekla je Blumbergu da „u ovom trenutku nije u mogućnosti da podeli punu listu donatora SilverLining-a“.
Međutim, organizacija navodi glavne finansijere na svom sajtu.
Poznato je da suosnivač Fejsbuka Dastin Moskovitz i naslednica milijarder Rejčel Priker takođe daju velike opklade na takve projekte.
Jedna studija iz 2020. koju je uradio predavač sa Jejla, međutim, sugeriše da ne bi trebalo mnogo da se privremeno smanji zagrevanje Zemlje na pola pomoću SAI aerosolnih metoda, sugerišući da bi samo 18 milijardi dolara godišnje (polovina NASA-inog godišnjeg budžeta) bilo dovoljno.
U 2021. godini, misija od otprilike 3 miliona dolara koju je podržao Bil Gejts, testirala je sličan sistem slanjem velikog balona 20km iznad švedskog grada Kirune sa teretom od 2 kilograma prašine od krede koja je bila usmerena ka stratosferi.
Poput Isemanovih sulfatnih aerosola, ideja je da ova kreda odbije deo sunčevog zračenja, sprečavajući ga da udari u površinu, i na taj način hladi planetu.
Hemičar Frank Keutsch, čija je laboratorija na Harvardu vodila projekat, kaže da bi strategija bila primenjena samo u očaju kako bi se sprečilo da delovi planete postanu nenastanjivi.
Keuč je samu činjenicu da se takvi projekti geoinženjeringa uopšte razmatraju, nazvao „zastrašujućom“.
Međutim, kritičari projekta bili su još nepoštedniji.
Profesor Univerziteta u Edinburgu, Stjuart Hazeldin, primetio je u to vreme da blokiranje Sunca ne bi sprečilo „globalno zagrevanje“.
„To bi ohladilo planetu reflektujući sunčevo zračenje, ali kada dođete do toga, to je kao da uzimate heroin – morate da nastavite da uzimate drogu da biste nastavili da imate efekat“, rekao je Hazeldin.
Prošlog aprila, nakon višegodišnjih kritika, Harvard je zatvorio projekat.
Odbačen je uprkos stalnom interesovanju Keuča i njegovog saradnika, profesora primenjene fizike sa Harvarda Dejvida Kita.
„Mislim da je vredno sprovesti ove eksperimente jer svet razmatra da li da potencijalno koristi ove tehnologije za smanjenje klimatskih rizika“, rekao je Kit.
„Ovaj eksperiment je upravo postao fokus tog razgovora i preterao je u proporcijama“, rekao je on za Harvard Crimson.
U izjavi dvojice prorektora sa Harvarda navedeno je da će se slična „istraživanja solarnog geoinženjeringa nastaviti na Harvardu pod pokroviteljstvom Programa istraživanja solarnog geoinženjeringa“.
