Nauka ili nastavak kampanje protiv pušenja? Nova studija tvrdi da pušenje smanjuje mozak i da ostavljanje cigara ne popravlja štetu
Pušenje cigareta smanjuje veličinu mozga, a prestanak ne poništava štetu, pokazuje nova studija. Nalazi pomažu da se objasni zašto pušači imaju veći rizik od razvoja kognitivnog pada tokom godina i pojavu Alchajmerove bolesti.
Ali postoje dobre vesti: čim neko prestane da puši, smanjenje prestaje.
Studija, objavljena u Biological Psichiatry: Global Open Science, analizirala je podatke od 32.094 osobe evropskog porekla koje su pušile svakodnevno. Podaci su došli iz UK Biobank, biomedicinske baze podataka dostupne javnosti koja sadrži genetske, zdravstvene i informacije o ponašanju za oko 500.000 ljudi.
Istraživački tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrio je da se ukupni volumen mozga, uključujući sivu i belu materiju, smanjuje kada osoba svakodnevno puši. Siva moždana materija se smanjila više nego bela moždana materija, prema analizi. U sivoj materiji se nalaze tela nervnih ćelija, terminali aksona i dendriti; veliki deo se nalazi u malom mozgu, velikom mozgu i moždanom stablu. Odgovoran je za centralni nervni sistem, koji omogućava osobi da kontroliše kretanje, pamćenje i emocije. Bela materija je ispunjena snopovima aksona obloženih mijelinom. Njegov posao je da šalje signale gore-dole kroz kičmenu moždinu kada mozak primi stimulus.
Analiza podataka UK Biobanke pokazala je da što je više osoba pušila, gubila je više moždane mase. Shvatanje da pušenje utiče na mozak nije sasvim nova informacija, priznao je istraživački tim. „Nepoželjni efekat pušenja proteže se i do mozga, a to se vidi u vezi između pušenja i demencije“, napisali su.
Istraživački tim je primetio da područja poput hipokampusa, na koje utiče Alchajmerova bolest, posebno utiču na svakodnevno pušenje. „Ovaj nalaz je u skladu sa pušenjem, koje je identifikovano kao faktor rizika za Alchajmerovu bolest, ubrzavajući razvoj ove bolesti“, napisao je istraživački tim. U stvari, istraživači su predložili da se 14 odsto slučajeva Alchajmerove bolesti širom sveta može pripisati pušenju.
Pojavila se fotografija Bila Gejtsa sa žrtvom Džefrija Epštajna https://t.co/V8MUQ0wAXm
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 19, 2023
Alkohol takođe smanjuje volumen mozga
Pored pušenja, tim je otkrio da pijenje alkohola takođe ima štetne efekte na mozak. Kao i pušenje, teška upotreba alkohola može smanjiti veličinu mozga, posebno subkortikalni volumen mozga. Subkorteks je uključen u nadgledanje emocija, pamćenja i proizvodnju hormona. Subkortikalne strukture takođe pomažu ljudima da održe svoje držanje, hod i druge pokrete.
Rizik od razvoja Alchajmerove bolesti ili demencije javlja se čak i nakon što neko prestane da puši ili pije alkohol, primetili su istraživači, jer je oštećenje mozga trajno.
Naučnici veruju da je Alchajmerova bolest uzrokovana kada se proteini nakupljaju u i oko moždanih ćelija, kao plak na zubima. Jedan od ovih proteina se zove amiloid, a drugi se zove tau. Tau proteini mogu ometati način na koji mozak prima signale. Istraživači priznaju da nisu sigurni u mehanizme koji pokreću ovaj proces, ali znaju da može potrajati godinama. Vremenom, međutim, mozak počinje da se smanjuje, što može dovesti do Alchajmerove bolesti.
Tim Univerziteta Vašington primetio je da neki ljudi imaju genetsku predispoziciju koja ih navodi na pušenje. Drugim rečima, deo populacije se rađa sa povećanim rizikom da preuzme tu naviku. Kao takvi, ovi ljudi imaju veći rizik od smanjenog volumena mozga i razvoja demencije ili Alchajmerove bolesti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2020. godine 22,3 odsto svetske populacije je koristilo duvan. Upotreba duvana ubije preko 8 miliona svake godine, uključujući 1,3 miliona nepušača izloženih pasivnom pušenju.
