Neće nas uništiti veštačka inteligencija – Uništićemo se sami
Apokaliptične prognoze više nisu domen naučne fantastike – veštačka inteligencija danas ne oslobađa čovečanstvo, već ga potkrada(uzima podatke), špijunira i vara.
Ali nije AI taj koji nas vodi u propast. To smo mi – ljudi za tastaturom – koji svojim greškama širom otvaramo vrata digitalnoj katastrofi.
Dobro došli u 2025. – doba tihe digitalne invazije.
Nema Terminatora. Samo linije koda koje manipulišu, infiltriraju se i uništavaju.
AI je postao alat za:
- savršeno uverljive deepfake prevare,
- personalizovane fišing napade,
- i provale lozinki koje brišu sve pred sobom.
Sve izgleda uverljivo – poruke liče na šefa, banku ili čak dete iz škole. Jedan pogrešan klik i ceo sistem je zaražen. Mašine ne igraju šah. One hoće da nadmudre vas.
Ali najveći neprijatelj nije AI. Već ljudska glupost.
🥷 Psihološki rat: Botovi, laži i potpuna kontrola vašeg uma — Mračna strana društvenih mreža koju niko ne vidihttps://t.co/72I29ND6Sn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 31, 2025
Prema izveštaju kompanije NinjaOne, 95% svih sajber napada izaziva ljudska greška.
Ne Skajnet. Ne hakeri iz Pekinga. Već Steva iz knjigovodstva koji koristi šifru „123456”.
Greške su banalne, ali razorne:
- neuspešno ažuriranje sistema,
- sumnjive aplikacije,
- klik na „hitne fakture” iz „Nigerije”,
- loša podešavanja bezbednosti.
To je kao da zaključate vrata, a ostavite prozor širom otvoren uz natpis: “Izvol’te!”
SAD nisu spremne. A ni ostatak sveta nije bolji.
I pored pompe oko sajber bezbednosti, nema dovoljno stručnjaka, nema dovoljno budžeta, a državne agencije se raspadaju pod pritiskom.
Ali – to nije samo posao države.
Svaka firma, škola, opština, pa čak i baba sa ruterom, postaje prva linija odbrane.
Svi – od direktora do pripravnika – moraju da znaju da jedan klik može izazvati digitalni požar.
Nema magičnog rešenja. Samo osnovna digitalna higijena:
- ažuriranje softvera,
- dvofaktorska autentifikacija,
- obuka zaposlenih,
- zaštita naloga,
- i AI protiv AI-ja – pametni sistemi za detekciju pretnji.
Jer ako se mašine razvijaju, moramo i mi.
Najveći virus nije malware. Već apatija.
Ljudi još uvek misle da je sajber bezbednost kao konac za zube – važno, ali “ima vremena”.
A AI ne čeka. AI ne zaboravlja. AI ne spava.
Zato, da – možda će nas mašine uništiti.
Ali samo ako im mi pomognemo.
Rešenje nije panika. Već priprema, znanje i odgovornost.
Jer mašine ne dolaze da nas unište.
Mi to radimo sami, i to sve bolje.
