Nedostatak vetra koji skupo košta: Vetroparkovi u Nemačkoj beleže istorijske gubitke
Nemačka je postigla značajan napredak u korišćenju vetroenergije, koja je postala najveći izvor električne energije u zemlji. Međutim, poslednja tri meseca obeležena su izuzetno niskim brzinama vetra, što je dovelo do drastičnog smanjenja proizvodnje energije i milionskih gubitaka za kompanije u sektoru.
Prema podacima Nemačkog meteorološkog zavoda (DWD), prosečna brzina vetra u prvom kvartalu 2025. godine pala je ispod 5,5 metara u sekundi. Poslednji put su ovako niske brzine zabeležene 1972. i 1973. godine, a pre toga 1963. godine.
Opšta panika režima, slede velike promene u Srbiji | Vladimir Pavićević | Mario Zna, 329 Uživo
Proizvođači vetroenergije su teško pogođeni. Na primer, kompanija PNE iz Kokshavena prijavila je pad prihoda sa 31,4 miliona evra na 27,9 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, dok je operativni profit opao sa 1,1 miliona evra na gubitak od 7,1 miliona evra u prvom kvartalu, prema izveštaju lista Welt.
Podaci Nemačkog udruženja za energetiku i vodoprivredu (BDEW) ukazuju da je u prvom kvartalu ove godine proizvedeno 31 odsto manje električne energije nego u istom periodu prošle godine.
Iako su april 2024. i 2022. godine imali znatno veće brzine vetra nego prethodnih godina, stručnjaci napominju da ne postoje dokazi da klimatske promene utiču na ove promene, te da su prethodne decenije imale slične periode smanjenih brzina vetra.
Nemačka je tokom zime iskusila takozvane “tamne pauze” (“Dunkelflaute”), kada su niske temperature povećale potrošnju energije, dok su istovremeno niske brzine vetra smanjile proizvodnju iz vetroturbina. Ovo je dovelo do ekstremnog povećanja cena energije. Nemačka je bila primorana da uvozi energiju iz susednih zemalja i da se oslanja na konvencionalne elektrane.
Sud EU: Fon der Lajen i Komisija kršile zakon skrivajući poruke s direktorom Fajzerahttps://t.co/1aib846muv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2025
Bivši ministar privrede Robert Habek iz Zelenih već je planirao davanje podsticaja za izgradnju 40 velikih gasnih elektrana do 2030. godine kako bi se nosio sa fluktuacijama u proizvodnji vetro i solarne energije. Ove gasne elektrane trebalo bi da imaju ugrađene klimatske zaštite, kao što je mogućnost prelaska na vodonik u budućnosti.
Mreža je takođe pod rizikom zbog proizvodnje iz obnovljivih izvora u određenim trenucima, posebno tokom praznika kada je potrošnja energije manja. Solarna energija ne može da se reguliše od strane operatera mreže, što znači da kada postoji previše električne energije, a nedovoljno potrošnje, mreža je dovedena do svojih granica. Prethodna nemačka vlada je, na zahtev operatera mreže, implementirala Zakon o vršnom opterećenju fotonaponskih sistema kako bi se nosila sa viškom proizvodnje solarne energije.
Prosečan udeo solarne energije u 2023. godini bio je 31,5 odsto, dok su elektrane na ugalj bile na drugom mestu sa 22,5 odsto.
Obnovljivi izvori čine sve veći udeo u nemačkom energetskom miksu, što pristalice smatraju smanjenjem zavisnosti od stranih zemalja poput Rusije, dok kritičari tvrde da vetroenergija ugrožava energetsku sigurnost i predstavlja brojne ekološke rizike za divlji svet i šume.
Međutim, nije samo Nemačka okrenuta obnovljivim izvorima. Konservativne vlade, uključujući i mađarsku, takođe sve više prelaze na energiju vetra i posebno solarnu energiju, gde je Mađarska jedan od lidera u Evropi.
