Nema granice u gluposti! Mediji prenose sutiju: Bebe rođene u karantinu BRŽE PUZE
Do sada smo navikli na ludačke ili u prevodu HIT medicinske studije koje se prenose u mejnstrim medijima kako bi ponižavale svoje čitaoce i one koji i dalje veruju u ono u šta više niko ne veruje. U tom svetlu mediji su preneli novu takozvanu studiju koja je obuhvatila ni manje ni više bebe koje su rođene za vreme prvog kovid karantina.
Kako prenose mediji pozivajući se na studiju bebe rođene tokom prvog kovid-karantina imale su manje prekretnica u razvoju sa godinu dana nego one rođene pre pandemije iako su pazite sad možda brže puzale.
Oko 600.000 beba je rođeno u Britaniji, a još 60.000 u Irskoj u 2020. kada su zbog kovid-restrikcija i nošenja maski obustavljene mnoge društvene aktivnosti, uključujući grupne igre najmlađih, izleti trudnica i zagrljaji s roditeljima. Roditelji i psiholozi od tada razmišljaju o uticaju takve iznuđene izolacije na društveni razvoj beba.- piše Danas.
„Karantin je naročito bio strog u Irskoj“, rekla je dr Sjuzan Birn, dečji neurolog na Kraljevskom koledžu hirurga u Irskoj.
Sve zabranjene INFORMACIJE – Elitistička IMPERIJA se zatresla + Giveaway 2kg BRAŠNA
„Tokom prvih šest meseci porodice koje smo proučavali su bile u kontaktu sa u proseku samo četvoro drugih ljudi izvan porodične jedinice, a svaka četvrta beba se do svojih godinu dana nije susrela s drugim detetom svog uzrasta.“
Da bi istražili kako je ovo uticalo na njihov razvoj, Birn i njene kolege su tražili od roditelja 309 „pandemijskih“ beba da kada napune 12 meseci, procenjuju njihovu sposobnost puzanja, podizanja malih predmeta koristeći palac i kažiprst, jasnog izgovaranja bar jedne smislene reči , kao i još sedam razvojnih prekretnica. Sve bebe su rođene između marta i maja 2020.
Kako piše Gardijan, studija, koja je objavljena u „Archives of disease in childhood“, ukazala je da karantin u pandemiji ima male, ali merljive uticaje na jezičke i komunikativne veštine beba – u poređenju s bebama rođenim pre pandemije, postojala je manja verovatnoća da jasno izgovore jednu smislenu reč (89 odsto prema 77 odsto), da pokazuju na ljude ili predmete (93 u odnosu na 84 odsto) ili da mahnu.
Međutim, više njih je moglo da puzi (91 odsto prema 97,5 odsto) – verovatno zbog toga što su više vremena provodile na podu, umesto u sedištima automobila i kolicima.
„To je interesantno jer je dosta ovih beba bilo kod kuće i nije videlo mnogo ljudi kako odlazi, što znači da nije bilo potrebe da bilo kome mašu. Takođe postoji tendencija da bebe pokazuju na nove stvari koje ugledaju, a koje žele, ali ako ne idu napolje, već bi im sve bilo poznato u njihovoj okolini“, rekla je Birn.
Ona je naglasila da su razlike bile male, te da ima dosta stvari koje bi njihovi roditelji mogli da urade da im pomognu da nadoknade propušteno, kao što je redovno čitanje i pričanje s najmlađima.
„Bebe su po prirodi otporne i radoznale, ali postoji velika verovatnoća da im se društvene komunikativne veštine poboljšaju kako se budu ponovo i češće kretale u društvenim krugovima“, rekla je Birn. „Međutim, potrebno je i ovu i druge grupe pratiti do školskog uzrasta da bi se proverilo da li to jeste slučaj.“
