NEMA POVRATKA U NORMALU! GRAD GLAZGOV SE UVELIKO PRIPREMA ZA SVOJU „POST-COVID“ BUDUĆNOST U SUSRET COP-u 26
Dok se svetski lideri spremaju da se sastanku za COP26 u Glazgovu, neki meštani se nadaju da bi ovaj događaj takođe mogao da pomogne u pokretanju klimatski prihvatljivog, postpandemijskog resetovanja za sam grad domaćina.
„Posle pandemije“, projekat koji se odvija pored Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, podstiče zajednice u Glazgovu da razmisle o tome kako bi najveći grad Škotske mogao da se ponovo pokrene nakon Covida. Razvijen je spisak ideja koje bi mogle da se realizuju iz prazne nekretnine u zasađene kao šume ili opremljene kao improvizovani prostor za performanse, a njeni ugašeni autoputevi pretvoreni u kičme zelenih parkova i drugih javnih objekata.
Pokrenut ove godine od strane konsultantske kuće za dizajn Lateral North i dizajnera Fergusa Brusa i Laure MekHard, After the Pandemic biće domaćin sopstvenog 12-dnevnog samita razgovora, radionica i nastupa na Univerzitetu Strathclyde koji počinje 31. oktobra. Ideja je odjeknula u mnogim gradovima, a to je razvoj lokalnih ideja i mreža kako bi se osiguralo da se, s dobrim razlogom, ne vrati sve na uobičajen način tokom resetovanja zbog pandemije.
Iako se čini da nijedan faktor sam po sebi ne oblikuje ove ishode, neravnomerna raspodela zelenih površina i praznine u mreži socijalne zaštite ne pomažu. Ako grad ne preduzme mere, klimatske promene bi mogle da pogoršaju ove zalive, sa vlažnijim zimama i povećanim rizikom od letnjih bujičnih poplava koje će najverovatnije uticati na zdravlje i bezbednost u kućama lošijeg kvaliteta koje su ugrožene poplavama.
Povraćaj i ozelenjavanje nedovoljno korišćenog zemljišta je stoga centralna briga u gradu, kaže Graham Hogg, ko-direktor Lateral North-a. „Ime Glazgova je možda prvobitno značilo ‘drago zeleno mesto’, ali trenutno centar grada zapravo ima više slobodnog zemljišta nego parkova,“ rekao je on posle prezentacije na konferenciji Utopijski sati u Torinu, u Italiji, ranije ovog meseca.
Nekoliko predloga u sklopu projekta, kaže on, stoga su pozivi „da se o tom neiskorišćenom prostoru ne razmišlja kao o zapuštenom zemljištu, već kao o slobodnom prostoru, mestima od mogućnosti gde se stvari mogu promeniti“.
Narod u Glazgovu ima mnogo ideja o tome kako bi se prazne površine mogle popuniti. Jedan projekat, koji je razvijen u okviru letnje škole Posle pandemije ove godine, posvećen je „Mini šumama“ — planovima da se male parcele zemlje u gradu ponovo zasade mikrošumama koje će saditi volonteri, podstičući biodiverzitet i poboljšavajući kvalitet vazduha.
Druge zajednice se zalažu za korišćenje urbanog prostora kao iskre za kreativnost — pretvaranje neiskorišćenog parkinga u prostor za muzičke performanse, ili pretvaranje mračnih zima u Glazgovu — ili potencijalnih budućih zatvaranja — vizuelno stimulativnijim pomoću noćnih prozora oblikovanih pozadinskim osvetljenjem i šablonima.
Usamljenost i nepovezanost zaključavanja takođe utiču na druge predloge projekta, podstičući ljude da razmišljaju o osnivanju više mesta izvan standardnih mesta posla, kuće i paba. Jedan predlog ima za cilj da se prazna zgrada u Possilparku, siromašnom kvartu u severnom Glazgovu, pretvori u zajednički prostor za zajedničke kuhinje, bašte i radionice, sa spoljnim sadržajima koji izbegavaju guranje ljudi u zatvorene prostore.
Promene u urbanom životu koje se očekuju posle pandemije, nikako nisu isključive za Glazgov. Širom sveta, rasporedi rada i lokacije su se radikalno promenile. Čak i dok se zaposleni zatvoreni kod kuće tokom karantina vraćaju na radna mesta, fokus svakodnevnih rutina mnogih ljudi migrirao je iz poslovnih okruga u stambene četvrti. I dok su mnogi nastavili druženje u zatvorenom prostoru, čini se da će navika sastajanja na otvorenom iz doba pandemije nastaviti da oblikuje naše gradove još neko vreme, stavljajući novi intenzitet interesovanja na zajedničke prostore za druženje.
Kao rezultat toga, gradovi od Baltimora do Pariza duboko razmišljaju o izbegavanju grešaka u planiranju iz prošlosti. Mnogi ponavljaju, žele Glazgov u obnovljenom fokusu na gušće zasađeno urbano okruženje — kao što je obećanje Londona da će svakom građaninu dati zelenu površinu na udaljenosti od 10 minuta hoda do 2030. ili nedavni napori u Rosariju, Argentina, da se delovi grada prenamene u urbane farme.
Predlozi Glazgova da se prazna zemlja prenameni za kreativnu upotrebu takođe odražava slične poteze u Čikagu.
Uzimajući u obzir promene o kojima se raspravlja na COP26 ove godine, ovo su uglavnom predlozi manjeg obima. Oni ipak ističu globalnu važnost: da bi pouke i prilagođavanja pandemije zapravo mogli da nam pomognu ka najodrživijoj, dekarbonizovanoj budućnosti koja nam je potrebna.
