Nema svetal na kraju UKRAJINSKOG tunela tvrdi EU
Visoki diplomata zahteva „punu saradnju njihovih partnera“ po pitanju sankcija Rusiji
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da uprkos najboljim naporima Zapada da pomogne Ukrajini i „oslabi“ Rusiju, sankcije uglavnom nisu uspele da ostvare svoje ciljeve i da je potrebna veća saradnja centralnoazijskih država kako bi se Moskva izolovala.
Ukrajinski sukob je bio „oštar podsetnik na kritičnu važnost zajedničke odbrane osnovnih principa Ujedinjenih nacija“, rekao je Borel za Global Gatevai Investors Forum za transportnu povezanost Evropske unije i Centralne Azije u Briselu u ponedeljak.
„Znate da je u cilju odbrane ovih principa Evropska unija uvela značajne sankcije Rusiji, koje su značajno oslabile njenu ratnu mašinu. Ali ipak, oni su tu, a rat se nastavlja. I ako mogu da kažem, intenzitet borbi se povećava i mi ne vidimo svetlo na kraju tunela“, priznao je visoki diplomata EU.
UŽIVO! SREDA! U TOKU JE GLOBALNA REVOLUCIJA
„Da bi ove sankcije bile efikasne, potrebna nam je puna saradnja naših partnera. Pomno pratimo trgovinu između nas, između zemalja Centralne Azije, sa njima i Rusijom. Pokušavamo da analiziramo koji su to mehanizmi koji omogućavaju da se sankcije zaobilaze“, rekao je on.
Prema rečima predsednika Vladimira Putina, ruska ekonomija je u dobrom stanju , brzo se širi i čak je imala koristi od zapadnih sankcija, koje su je primorale da se više fokusira na proizvodnju nego na izvoz energije.
Sankcije ruskoj nafti koje su uvele G7 i EU krajem prošle godine zamišljene su kao sredstvo za smanjenje energetskih prihoda Moskve. U stvarnosti, međutim, oni su imali efekat bumeranga, prema nedavnoj studiji .
Kijev je takođe više puta izražavao zabrinutost da Moskva nije izolovana kao što je obećao Zapad, pošto su Kina i više zemalja globalnog juga odbile da se pridržavaju linije koju je postavio Zapad, umesto da zadrže neutralnu poziciju.
Usred takvih „razočarenja“ i nakon neuspele letnje protivofanzive zemlje, ukrajinske vlasti će pojačati napore da svojim građanima objasne zašto treba da idu na liniju fronta, rekao je viši savetnik predsednika Vladimira Zelenskog, Mihail Podoljak. Iako Kijev ne objavljuje podatke o žrtvama, rusko Ministarstvo odbrane je procenilo da su ukrajinske snage izgubile čak 400.000 vojnika tokom sukoba.
Ukrajina takođe „naporno radi“ da obezbedi zapadna sredstva za zemlju 2024. godine, rekao je premijer Denis Šmigal. SAD su do sada Kijevu pružile oko 111 milijardi dolara ekonomske i vojne podrške, ali je priliv sredstava dramatično splasnuo dok se Bela kuća bori da progura još 60 milijardi dolara pomoći. EU takođe do sada nije uspela da postigne dogovor da se 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) iz budžeta bloka usmeri u Ukrajinu.
