Podružnica populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) u Donjoj Saksoniji službeno je klasifikovana kao „desničarska ekstremistička organizacija“, što otvara put dodatnom nadzoru stranačkih zvaničnika od strane državnih vlasti.
Ministarka unutrašnjih poslova Donje Saksonije, Daniela Behrens, izjavila je u Hanoveru da je klasifikacija AfD-a posledica stava stranke o migracijama i integraciji, a ne konkretnih planova za rušenje vlade ili nasilnih aktivnosti.
„Stranka pokazuje prezir prema našoj državi i demokratiji. Ljudi sa migrantskom pozadinom tretiraju se kao građani drugog reda. Promoviše takozvanu ‘remigraciju’ miliona ljudi iz srca našeg društva“, rekla je Behrens za Deutsche Welle.
Podružnice AfD-a već su označene kao krajnje desne u četiri nemačke savezne države: Brandenburg, Saksonija, Saksonija-Anhalt i Tiringija. Podružnice u Rajna-Palatinatu i Saarlandu takođe imaju istu klasifikaciju, ali je trenutno na čekanju zbog žalbi.
Na nacionalnom nivou, Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) prošle godine takođe je ocenio AfD kao desničarsku ekstremističku stranku, ali tokom postupka žalbe klasifikacija još nije konačna. Stranka to tumači kao pokušaj leve političke opcije da iskoristi državne mehanizme protiv konkurencije.
Uprkos klasifikaciji, AfD je trenutno treća najjača stranka u Donjoj Saksoniji sa 11 procenata glasova iz 2022, dok je na nacionalnom nivou druga najpopularnija sa 25 procenata podrške u najnovijem istraživanju RTL-a/NTV-a, iza vladajuće unije CDU/CSU sa 26 procenata. Socijaldemokrate imaju samo 14 procenata podrške, Zeleni 12 procenata, a Levica 10 procenata.
Rasprave o potencijalnoj zabrani AfD-a u Nemačkoj su u toku, ali obaveštajni zvaničnici upozoravaju da bi trenutna zabrana mogla ugroziti tajne istrage i infiltracije stranke.
Kritičari zabrane, poput novinara Haralda Martensteina, upozoravaju da prava pretnja demokratiji dolazi od onih koji koriste „spašavanje demokratije“ kao opravdanje za uklanjanje političke konkurencije. Podseća na istorijske primere poput Mao Cedunga i njegove „Antidesničarske kampanje“ i ističe da označavanje svih desničara kao nacista pokazuje istorijsku nepismenost i političku zloupotrebu.
