Nemačka hoće da pošalje Ukrajini jurišne dronove sa veštačkom inteligencijom

Nemačka je obećala da će Ukrajini isporučiti jurišne bespilotne letelice koje mogu samostalno da pronađu ciljeve i koje su neranjive za savremene sisteme elektronskog ratovanja, piše ruski portal RIA Novosti.

Dronovi su bili glavni deo rata u Ukrajini, baveći se izviđanjem, određivanjem ciljeva, napadima i presretanjem neprijateljskih bespilotnih letelica, pa čak i helikoptera. Međutim, elektronske protivmere i dalje mogu da ometaju komunikacione kanale između drona i operatera.

Sada, kompanija Helsing sa sedištem u Minhenu, proizvodi bespilotne letelice HX-2 koje kontroliše veštačka inteligencija. Kompanija će slati 1.000 dronova mesečno u Ukrajinu od januara.

Helsing kaže da je dron, dizajniran sa krilom u obliku slova X, težak 12 kilograma, može da dostigne brzinu do 220 kilometara na sat i ima domet od 100 kilometara. Bojeva glava je kumulativna ili visokoeksplozivna penetrirajuća bojeva glava, efikasna protiv terenskih utvrđenja i teških oklopnih vozila.

Sa svojom veštačkom inteligencijom, ovaj dron će moći da analizira teren, odredi svoju lokaciju bez GPS navigacije i samostalno bira i pogađa metu. Pošto komunikacioni kanal između operatera i drona koji se obično može ometati ne postoji, sistemi za elektronsko ratovanje su nemoćni protiv njega.

Bajden se sprema da unapred „POMILUJE“ Entonija Faučija kako bi ovaj izbegao odgovornost za COVID histeriju https://t.co/54705UIEYE

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2024

Nekoliko HX-2 može istovremeno da obavlja koordinisane misije, to jest, roj dronova, gde jedan deluje kao nišandžija, dajući ciljne oznake drugima. U teoriji, tehnologija „roja dronova“ je veoma efikasna na bojnom polju, ali se ne zna kako će se ponašati u realnim borbenim uslovima. Takođe je nejasno da li je pametni dron sposoban da razlikuje neprijatelje od prijatelja.

RIA izveštava da ruska bespilotna letelica Izdelia-53 takođe ima veštačku inteligenciju, uključujući sistem za automatsko navođenje, koji mu omogućava da prepozna i pogodi metu uz minimalno učešće operatera, ili čak i bez njega. Može da deluje i kao roj. Malo je dostupnih informacija o borbenoj upotrebi Izdelia-53, ali njegov prethodnik, Lanset, bio je veoma efikasan.

Portal takođe ističe alternativu izbegavanju elektronskih sistema za ometanje: bespilotne letelice koje kontrolišu optički kablovi. FPV dron, „Princ Vandal Novgorodski“ (KVN), koristi se od prošlog leta, prenoseći podatke od operatera preko specijalnog ultra tankog kabla od fiberglasa koji se postepeno odmotava u letu od kotura na telu drona. Nemoguće je ometati takvu vezu osim ako fizički ne presečete kabl. Kamera pruža odličan kvalitet slike, a dron je prilično pouzdan. Međutim, u proseku ima jedan ili dva prekida kabla na 10 lansiranja.

Takođe nije lako kontrolisati ove bespilotne letelice, prenosi RIA, jer su teški i nezgrapni, a njihov domet je ograničen na nekih 15-20 kilometara, a operateri moraju da vode računa o vetru, jer se kabl može zakačiti za drveće i žbunje. Očekuje se da će se novije verzije otarasiti ovih nedostataka.

Nulta Tačka/mediji