Nemačka hoće da zabrani najveću opozicionu partiju: Parlament će razmatrati zabranu AfD-a sledeće nedelje
Nemački parlament bi sledeće nedelje mogao da počne da raspravlja o predlogu kojim se poziva na zabranu desničarske stranke Alternativa za Nemačku, objavio je Die Zeit, pozivajući se na međustranačku grupu poslanika koji stoje iza tog poteza. Poslanici insistiraju da je agenda AfD-a u suprotnosti sa nemačkim ustavom i da predstavlja pretnju demokratskom poretku zemlje.
Stranka, koja je osnovana 2013, trenutno ima oko 20%, ispred je Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra kancelara Olafa Šolca sa 16%, ali iza Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sa 31%.
Nemačka domaća obaveštajna služba, Kancelarija za zaštitu ustava, označila je AfD kao „osumnjičenu” ekstremističku organizaciju još 2021. godine zbog njenog stava o imigraciji.
Grupa od 113 članova, sastavljena uglavnom od članova Zelene stranke, kao i od 31 predstavnika SPD-a i šest poslanika CDU-a, predložila je predlog u novembru. Prema Die Zeit-u u ponedeljak, poslanici se nadaju da će obezbediti podršku Bundestaga za pokretanje postupka zabrane AfD-a u Saveznom ustavnom sudu.
Ovo se čekalo: Tramp se vratio, ruše se snovi demonske elite | Mario Zna, 311 SPECIJAL UŽIVO
Grupa tvrdi da je desničarska stranka dovela u pitanje ljudsko dostojanstvo migranata i LGBTQ pojedinaca, a jedan od poslanika koji stoji iza predloga, Marko Vandervic, CDU, poziva na brzu akciju protiv AfD-a u svetlu navodne „dalje radikalizacije“.
Počelo okupljanje globalista u Davosu, otišao i Aleksandar Vučić https://t.co/PCTSJ11205
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 20, 2025
Istraživanje koje je u decembru sproveo institut za ispitivanje javnog mnjenja INSA za Bild pokazalo je da je ko-liderka AfD-a Alis Vajdel ispred svojih rivala u trci za sledeću kancelarku, uživajući podršku 24 odsto ispitanika.
Međutim, čak i ako se AfD pojavi kao najveća stranka nakon vanrednih izbora 23. februara, sve glavne nemačke stranke su isključile mogućnost ulaska u koaliciju sa desničarskom grupom, što čini njihov uspon na vlast malo verovatnim.
Nakon što je ranije ovog meseca zvanično nominovana za prvog kandidata za kancelara u istoriji AfD-a, Vajdel je obećala da će ponovo staviti u funkciju sabotirane gasovode Severni tok, ukoliko njena stranka izađe kao pobednik. Ona je takođe obećala da će primeniti oštru imigracionu politiku i ukinuti zelene inicijative.
Prošlog meseca, 45-godišnja političarka se takođe protivila nastavku isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Otprilike u isto vreme, ko-lider AfD-a Tino Črupala tvrdio je da Nemačka treba da razmotri „u kojoj meri je NATO još uvek koristan za nas“.
AfD je takođe predložio održavanje referenduma o izlasku iz Evropske unije i evrozone.
Nulta Tačka/RT
