Nemačka je šampion Evropske unije u cenzuri
Imajte na umu da X, preimenovan u „platformu za slobodu govora“, pruža informacije o korisnicima platforme vladama država članica EU u vezi ne samo sa nelegalnim govorom – i, da, nacionalno zakonodavstvo u zemljama EU uključuje mnoge „zločine protiv slobode govora“ – a i mnoge „legalne govore“(koji nisu kažnjivi) koji se smatraju „štetnim“.
Ovo je prava inovacija uključena u Zakon o digitalnim uslugama (DSA) EU: stvara obavezu za platforme da preduzmu mere u obliku „moderacije sadržaja“ protiv ne samo nelegalnog sadržaja, već i naizgled štetnog sadržaja kao što su „dezinformacije“. Imajte na umu da je u periodu koji je pokriven u poslednjem X-ovom „Izveštaju o transparentnosti“ upućenim EU o njenim naporima za „moderiranje sadržaja“, skoro 90% takvih zahteva za informacijama o kreatorima navodno „nezakonitog ili štetnog govora“ dolazilo iz samo jedne zemlje: Nemačke. Pogledajte grafikon ispod.
Imajte na umu da X takođe preduzima mere protiv postova ili naloga za „nezakoniti ili štetni govor“ koji mu prijave zemlje članice EU ili Evropska komisija. Takva radnja može uključivati brisanje ili geoblokiranje („zadržavanje“) sadržaja. Ali, kao što „opcije sprovođenja“ povezane u izveštaju jasno pokazuju, to takođe može uključivati različite oblike „filtriranja vidljivosti“ ili ograničavanja angažovanja — „u skladu sa našom filozofijom primene slobode govora, slabe vidljivosti na mreži“, kako se u izveštaju kaže.
Ljudi treba da znaju šta sledi, spremite se za borbu | dr Milorad Stefanović | Mario Zna, 299 Uživo
I ovde je Nemačka na vrhu tabele, koja je X-u podnela 42% svih izveštaja o „nezakonitom ili štetnom govoru” i skoro 50% izveštaja iz država članica. Pogledajte grafikon ispod. Nemačka je podnela skoro duplo više izveštaja nego bilo koja druga država članica – Francuska je završila na drugom mestu – i preko deset puta više izveštaja od Italije uporedive veličine. Evropska komisija je podnela oko 15 odsto izveštaja.
Takođe je primetno da je Nemačka podnela daleko najviše izveštaja o sadržaju koji ima „negativne efekte na građanski diskurs ili izbore“, još jednu kategoriju govora koja očigledno nije protivzakonita sama po sebi, ali koja se smatra dovoljno „štetnom“ pod režimom DSA da zahtevaju potiskivanje. (Stoga, iako sadržaj sam po sebi nije nezakonit, bilo bi nezakonito da ga platforme pod DSA ne potiskuju. Ova dvosmislenost je u samom srcu režima cenzure DSA.) Nemačka je podnela više od polovine svih takvih izveštaja i preko 60% izveštaja iz država članica.
Na kraju, vredi napomenuti da ogromna većina ovih izveštaja i srodnih „radnji izvršenja” nesumnjivo uključuje sadržaj na engleskom jeziku. Ovo se može zaključiti iz činjenice da se skoro 90% X-ovog „tima za moderiranje sadržaja“ sastoji od govornika engleskog jezika. „Primarni jezik“ 1.535 od 1.726 članova tima je engleski, kao što se može videti na grafikonu ispod.
Ali zašto bi Nemačkoj ili EU trebalo da bude dodeljena bilo kakva jurisdikcija nad diskursom na engleskom? Nepotrebno je reći da Nemcima po pravilu nije to maternji jezik i samo 1,5% ukupne populacije EU ima engleski kao maternji jezik.
Šta je ovo ako nije depopulacija? Za 30 godina gradovi poput Zrenjanina i Kikinde postaće sela i to ako budu imali sreće https://t.co/99v3efJ4OB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 22, 2024
U svakom slučaju, dve stvari su vrlo jasne iz X-ovog „Izveštaja o transparentnosti“. Jedan je da „platforma slobode govora“ Ilona Maska nije to i da u stvari posvećuje ogromne resurse, kako u smislu „obučenih” ljudskih cenzora tako i programiranja, da bi se povinovao režimu cenzure EU. A druga je da je Nemačka u EU – a samim tim i nesumnjivo svetski – neosporni šampion onlajn cenzure.
X je preduzeo 226.350 „mera sprovođenja“ kao odgovor na izveštaje država članica EU ili Komisije EU u periodu izveštavanja koji je obuhvatao jedva više od tri meseca. Ovo ne znači ništa o „merama sprovođenja“ koje je proaktivno preduzeo X u skladu sa sopstvenim uslovima usluge i pravilima kompatibilnim sa DSA.
Da ne bi čitaoci imali problema da pomire gore navedeno sa viralnim sukobom između Ilona Maska i Tjerija Bretona i čuvenim „postupkom“ protiv X koji je pokrenut pod Bretonovim vođstvom, pogledajte koristan izveštaj Jordija Kalveta-Bademunta o „preliminarnim nalazima“ Komisije EU.
Prema novom izveštaju Blumberga, zvaničnici EU čak razmišljaju da uzmu u obzir prihode nekih drugih Maskovih kompanija pri izračunavanju potencijalne kazne protiv njega. Nepotrebno je reći, uprkos činjenici da su izvori neimenovani, ovo se naširoko tumači kao dalja eskalacija u ogromnoj borbi za slobodu govora između Maska i EU.
Ali, kao što Calvet-Bademuntova analiza pokazuje, slučaj EU protiv X mreže, kako sada stvari stoje, nema nikakve veze sa nedovoljnom „umerenošću sadržaja“ — ili, drugim rečima, cenzurom — već se samo tiče drugih, tajanstvenijih, aspekata DSA.
Zanimljivo je da je prvobitni postupak pokrenut protiv X-a zaista uključivao „moderaciju sadržaja“ i – verovali ili ne – mogao je čak imati pozitivan uticaj na slobodu govora, pošto je X navodno bio pod istragom ne zato što nije uklonio ili suzbio sadržaj korisnika, već zbog neuspeha da informiše korisnike o takvim „odlukama o moderiranju sadržaja“ ili, drugim rečima, zabranjivanju u senci. Ali, kako Calvet-Bademunt pokazuje, ovaj aspekt je izbačen iz istrage.
Činjenica je, u svakom slučaju, da nijedna onlajn platforma bilo koje veličine ne može ostati na tržištu EU i biti „platforma slobode govora“. DSA to čini nemogućim.
