NEMAČKA kažnjava Tviter jer ne cenzuriše „neprimeren“ sadržaj
Nemački regulatori pokrenuli su proceduru kažnjavanja Tvitera zbog navodnih neuspeha u uklanjanju „ilegalnog“ sadržaja na platformi, kao što su govor mržnje i uvrede među šta spadaju i takozvane „dezinformacije“.
U utorak je berlinska Federalna kancelarija za pravosuđe (BfJ) objavila da je pokrenula sudski postupak protiv Tvitera u skladu sa Zakonom o zaštiti na mreži (NetzDG), zakona iz 2018. koji ima za cilj borbu protiv takozvanog govora mržnje na internetu, koji za razliku od Sjedinjenih Država , je ilegalno u Nemačkoj.
U saopštenju nemačko regulatorno telo optužilo je sajt za mikroblogovanje u Silicijumskoj dolini za „sistemski propust“ da poštuje zakonsku obavezu da odmah ukloni sadržaj koji su korisnici označili kao potencijalno nezakonit. Prema zakonu, kompanije mogu biti kažnjene do 50 miliona evra.
„Tviter je dužan da obezbedi efikasnu i transparentnu proceduru za rešavanje pritužbi korisnika na nezakonit sadržaj.
Između ostalog, mora odmah da zabeleži prijavljen sadržaj, proveri da li je nezakonit u smislu NetzDG, a nezakonit sadržaj, u skladu sa zakonskim rokom od sedam dana ili 24 sata u slučaju očigledne nezakonitosti, izbriše ili blokiraju pristup njemu“, napisala je Federalna kancelarija za pravosuđe.
„Internet nije prostor bez zakona“, dodao je ministar pravde Marko Bušman . „Platforme ne smeju jednostavno da prihvate ako se njihove usluge zloupotrebljavaju za distribuciju kriminalnog sadržaja.
Prema krivičnom zakonu Nemačke, koji ima neke od najstrožih propisa o govoru mržnje na svetu, nezakonito je „povrediti ljudsko dostojanstvo“ drugih „vređanjem, zlonamernim klevetanjem ili klevetanjem grupe koju definišu njeni nacionalni, rasni, verski ili etničkog porekla, ideologije, invaliditeta ili seksualne orijentacije”, zaprećena je kazna do dve godine zatvora.
Primenom NetzDG zakona 2018. godine, nemačka vlada je uveliko proširila svoje napore da suzbije govor mržnje na internetu. Međutim, kao što je bilo tipično za zapadne vlade poslednjih godina, Berlin je prepustio sprovođenje cenzure takvog govora samim veb lokacijama i platformama.
Zagovornici slobode govora i sa desne i sa leve strane političkog spektra osudili su zakon, a Human Rights Watch je upozorio nakon njegovog usvajanja da primoravajući sajtove društvenih medija da uklone govor mržnje ili drugi kriminalni sadržaj, nemačka vlada postavlja „opasan presedan za druge vlade koje žele da ograniče govor na mreži”.
Vencel Mihalski, nemački direktor Human Rights Vatch-a, rekao je o zakonu u to vreme: „On je nejasan, preopširan i pretvara privatne kompanije u previše revne cenzore kako bi izbegli visoke kazne, ostavljajući korisnicima bez sudskog nadzora ili prava na žalbu.
Zakon je ranije korišćen za kažnjavanje tehnološkog giganta iz Silicijumske doline Fejsbuk za 2,3 miliona dolara zbog sličnih navodnih propusta u moderiranju sadržaja.
Struktura preko koje nemački regulator nastoji da kazni Tviter odvojena je od nedavno usvojenog Zakona o digitalnim uslugama (DSA) širom EU koji je stupio na snagu ranije ove godine. Poput nemačkog zakona o NetzDG-u, zakonodavstvo predvođeno Briselom će na sličan način primorati internet kompanije da deluju kao sprovodioci ograničenja govora bloka.
One platforme ili veb-sajtovi koji ne budu u skladu sa zakonom do februara 2024. suočiće se sa kaznama EU u iznosu do šest odsto svog globalnog prihoda, kao i potencijalnom zabranom ulaska u Evropu.
Arhitekta cenzurisanog zakonodavstva, Tjeri Breton, francuski izvršni direktor za tehnologiju koji je postao komesar EU za unutrašnje tržište, ranije je upozorio novog šefa Tvitera Elona Maska da kompanija rizikuje da bude zabranjena u Evropskoj uniji ako ispuni svoje obećanje o obnavljanju platforma do njenih korena slobode govora.
