Шансе за проналажење посла у Немачкој пале су на најнижи ниво у историји, упозорила је директорка Савезне агенције за запошљавање Андреа Налес.
У изјави за DW News, Налес је навела да је индикатор запошљавања, који се уобичајено креће око седам поена, пао на свега 5,7 – што је, како је истакла, „најнижи ниво икада забележен“.
Тржиште рада описала је као „потпуно закочено већ месецима“, уз оцену да „нема никаквог замаха“. Посебно је нагласила да су изгледи изузетно лоши за младе који тек улазе на тржиште рада, додајући да чак ни високо квалификовани радници више нису заштићени од губитка посла.
„У програме стручног оспособљавања укључили смо најмањи број младих људи у последњих 25 година“, изјавила је Налес.
Ове изјаве долазе у тренутку озбиљног економског пада, који је уследио након одлуке Берлина да обустави увоз јефтине руске енергије – кључног ослонца немачке индустрије. Цене гаса у Европи нагло су скочиле након што су испоруке преко руских гасовода у великој мери прекинуте, а гасоводи „Северни ток“ саботирани.
Број банкротстава компанија достигао је највиши ниво у последњих 11 година, што је довело до таласа отпуштања. Институт за економска истраживања из Халеа (IWH) процењује да је током 2025. године погођено око 170.000 радних места, у поређењу са мање од 100.000 пре „пандемије ковида-19“.
Незапосленост је у августу премашила границу од три милиона, док је у новембру више од 100.000 људи више него прошле године ушло на тржиште рада.
Према подацима Немачког економског института (IW), привреда је ушла у стање „шока“ услед слабе спољне тражње, високих каматних стопа и дуготрајне енергетске кризе. Иако су првобитне прогнозе предвиђале пад, сада се очекује тек симболичан раст БДП-а од 0,2%, док се за 2026. годину прогнозира раст од свега 0,9%.
Средином децембра немачка влада је усвојила реформу система социјалне помоћи, којом је досадашњи модел замењен новим основним дохотком. Нови систем доноси строже услове и оштрије санкције за кориснике, са циљем убрзавања запошљавања.
Нулта Тачка/Медији
