Nemačka obara rekorde po broju bankrota: 364 velike kompanije sa godišnjim prihodom većim od 10 miliona evra podnele zahtev za stečaj

Nemačka se priprema za nagli porast broja bankrota ove godine, sa očekivanim povećanjem od 25-30 odsto u poređenju sa 2024. godinom, dostižući nivoe koji nisu viđeni od finansijske krize 2009. godine.

Sumorna prognoza, koju je objavio Handelsblatt na osnovu analize konsultantske firme za restrukturiranje Falkensteg, naglašava produbljivanje borbi u ključnim industrijama i široj ekonomiji.

U 2024. godini, 364 velike kompanije sa godišnjim prihodom većim od 10 miliona evra podnele su zahtev za stečaj, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo predstavlja veliki kontrast u odnosu na 2020. godinu, prvu godinu pandemije Covid-19 kada su 292 takve kompanije otišle u stečaj.

Najteže pogođeni sektori uključuju dobavljače automobila, mašinstvo, građevinarstvo i zdravstvenu zaštitu.

„Mi smo na nivou gde pojedinačni meseci definitivno obaraju rekorde u 20-godišnjim periodima“, rekao je šef istraživanja o nesolventnosti na Lajbnic-Institutu za ekonomska istraživanja Hale (IVH), Štefen Miler, kako citira nemački list.

„U vreme finansijske krize 2009. imali smo oko 1.400 nesolventnih partnerstava i korporacija mesečno. Sada smo ponovo dostigli taj nivo“, dodao je on.

Domet električnih automobila može da se smanji zimi i do 40% https://t.co/eVAVeXKMYJ

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 6, 2025

Dobavljači u automobilskoj industriji identifikovani su kao sektor sa najvećim rizikom od nesolventnosti u 2025. godini, a svaki šesti veliki bankrot u 2024. potiče iz ove industrije. Prelazak na električna vozila, pad proizvodnje automobila i slabija potražnja na ključnim tržištima poput Kine otkrili su pukotine u temeljima sektora.

„Predugo smo odmarali na lovorikama“, rekao je stečajni upravnik u Dizeldorfu Dirk Andres, ukazujući na zastarele poslovne modele i sve veću konkurenciju.

Slično tome, kompanije za mašinsko inženjerstvo su prošle godine zabeležile skok od 33 odsto u broju stečajeva. Vodeće kompanije kao što su Manz i Illig, uprkos svom globalnom tržišnom liderstvu, suočile su se sa značajnim izazovima zbog pada potražnje, viših troškova proizvodnje i međunarodnih konkurenata koji nude uporedivu tehnologiju po nižim cenama. Rezultat su bili masovni viškovi, a sam Illig je smanjio svoju radnu snagu za skoro polovinu.

Prošle godine je građevinska industrija pretrpela veliki udarac, a broj bankrota je porastao za 53 odsto. Povećani troškovi i veće kamate pripremili su savršenu oluju za nagli pad stambene izgradnje, koji će se nastaviti i u novoj godini. Očekuje se da će 2025. biti izgrađeno samo 220.000 stanova – daleko ispod vladinog cilja od 400.000.

Nedostatak radne snage i rastući troškovi takođe su uticali na zdravstveni sektor sa 23 velika bankrota zabeležena prošle godine i dve trećine bolnica i klinika koje očekuju da će njihov bilans ove godine izgledati još mračnije, navodi se u nedavnom izveštaju Nemačkog udruženja bolnica.

Federalni zavod za statistiku je očekivao broj bankrota u 2024. u nivou oko 20.000, dok je prošlog meseca Ifo barometar zapošljavanja, koji prati zapošljavanje i otpuštanja, pao na najniži nivo od 2020. godine, što ukazuje na rasprostranjena otpuštanja i zamrzavanje zapošljavanja širom industrije.

„Sve manje kompanija dodaje osoblje“, rekao je Klaus Volrabe, koji vodi istraživanja Ifo-a. „Nasuprot tome, povećava se udeo kompanija koje žele da otpuste radnike. Skoro svi sektori razmišljaju o otpuštanju radnika.”

Nulta Tačka/InfoWars