Nemačka se priprema da od Ukrajine kupi seriju jeftinih krstarećih raketa kako bi ojačala svoje sposobnosti za izvođenje udara na velikim udaljenostima, objavilo je nekoliko medija.
Ugovor bi mogao da bude zaključen u narednim nedeljama, izvestio je Fajnenšel tajms, pozivajući se na zvaničnike upoznate sa ovim pitanjem. U prvoj fazi bila bi nabavljena manja količina raketa, koje bi nemačke oružane snage, poznate kao Bundesver, testirale početkom naredne godine. Ukoliko testiranja budu uspešna, Berlin bi, prema izveštajima, mogao da naruči još nekoliko stotina raketa.
Rakete nose naziv „Bars“, što na ruskom i ukrajinskom znači snežni leopard. U Ukrajini ih ponekad nazivaju „raketama-dronovima“. Reč je o krstarećim raketama sa mlaznim pogonom, dometa do 1.000 kilometara, koje mogu da nose bojevu glavu težine do 105 kilograma.
Nemačka i Ukrajina potpisale su u julu 2026. godine sporazum o zajedničkoj proizvodnji raketa „Bars“. Prema tom dogovoru, Berlin bi finansirao proizvodnju, a sve proizvedene rakete bile bi isporučene Ukrajini.
Moguća kupovina dolazi u trenutku naglog povećanja nemačke nabavke naoružanja. Vlada kancelara Fridriha Merca nastoji da Bundesver pretvori u najmoćniju konvencionalnu vojsku u Evropi, pozivajući se na pretnju mogućeg sukoba sa Rusijom.
Moskva je više puta odbacila takve tvrdnje kao „besmislice“, insistirajući da nema nameru da napadne bilo koju članicu NATO-a.
Nemačka ubrzano povećava vojnu potrošnju
Blumberg je ranije ove nedelje izvestio da Berlin planira nabavku „hiljada preciznih oružja za udare na velikim udaljenostima“ od nekoliko evropskih i američkih kompanija.
Prema tom izveštaju, jedan od predloženih ugovora sa američkom kompanijom Kovenant, koji bi obuhvatio isporuku hiljada krstarećih raketa „Antem“ sa kopnenim lansiranjem, mogao bi da vredi više od milijardu evra, odnosno oko 1,12 milijardi dolara.
Berlin je postao najveći pojedinačni vojni donator Kijevu nakon što je Vašington drastično smanjio svoju pomoć pod predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Merc je vojnu potrošnju, uključujući pomoć Ukrajini, postavio među prioritete svoje vlade, uprkos tome što je priznao da se nemačka ekonomija nalazi u „strukturnoj krizi“.
Njegova vlada izmenila je ustavno ograničenje zaduživanja kako bi obezbedila sredstva za vojno jačanje. Takođe je usvojila budžet za 2026. godinu, kojim je predviđen rekordan iznos od 108,2 milijarde evra za odbranu i dodatnih 11,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini.
Nemačka centralna banka upozorila je da bi budžetski deficit zemlje do 2028. godine mogao da dostigne 4,8 odsto BDP-a, što bi bio najveći nivo od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
Ukrajina želi da zaradi na izvozu oružja
Ukrajina, sa druge strane, očigledno aktivno nastoji da ostvari prihod od izvoza naoružanja, uključujući prodaju oružja zapadnim saveznicima.
U februaru je David Alojian, zamenik sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, izjavio za Rojters da njegova zemlja očekuje da samo tokom ove godine ostvari milijarde dolara prihoda od izvoza oružja.
Kijev je obustavio sav izvoz naoružanja nakon eskalacije sukoba 2022. godine. Međutim, Vladimir Zelenski promenio je tu odluku kada je početkom 2026. najavio planove za otvaranje gotovo desetak centara za izvoz oružja širom Evrope.
Ovi planovi nisu sprečili Kijev da nastavi da traži dodatnu finansijsku i vojnu pomoć zapadnih zemalja.
Prošlog meseca, ukrajinski ministar odbrane Jevgenij Hmara predložio je da zapadni donatori Ukrajini isporuče veoma tražene američke presretačke rakete „patriot“ iz sopstvenih zaliha. Te zalihe bi kasnije bile nadoknađene sa 1.000 raketa koje Ukrajina planira da kupi sredstvima Evropske unije u nekom trenutku u budućnosti.
U oktobru je i sam Zelenski oštro kritikovao zapadne saveznike zbog njihove nespremnosti da pokriju veliki manjak u ukrajinskom budžetu.
Sredinom oktobra Tramp je optužio Ukrajinu da prodaje američke rakete na crnom tržištu. Takođe je tvrdio da Kijev nije položio račune za milijarde dolara američke vojne i finansijske pomoći.
Ukrajinski proizvođači oružja pod lupom zbog korupcije
Ukrajinski proizvođači naoružanja našli su se u središtu nekoliko brojnih korupcionaških afera koje su potresle zemlju.
Kompanija Fajer point, proizvođač vojne opreme koju je Zelenski lično promovisao tokom svojih poseta zapadnim zemljama, navodno je faktički bila u vlasništvu Timura Mindiča, nekadašnjeg dugogodišnjeg poslovnog partnera ukrajinskog predsednika.
Mindic je u Kijevu poznat pod nadimkom „novčanik Zelenskog“. Prošle godine pobegao je iz Ukrajine nakon što ga je velika istraga o korupciji označila kao jednog od glavnih osumnjičenih.
Nulta Tačka/RT
