Nemačka vlada dodelila je rekordnih 249.901 državljanstvo u 2024. godini, što je najviši broj od kada se vode zvanične evidencije (od 2000). Najveći broj novih nemačkih pasoša dobili su državljani Sirije i Turske, dok je zabeležen i primetan broja Ukrajinaca, piše list Welt am Sonntag.
Podaci su prikupljeni iz 13 od ukupno 16 nemačkih saveznih pokrajina. Zvanični brojevi iz Donje Saksonije, Saksonije-Anhalt i Šlezvig-Holštajna još nisu objavljeni, pa se očekuje da će konačna cifra biti još veća.
Direktor Nemačkog udruženja gradova, Helmut Dedi, izjavio je da je nagli skok broja naturalizacija rezultat reformi useljeničke politike koje je sprovela prethodna vlada kancelara Olafa Šolca. Te reforme su smanjile broj godina potrebnih za sticanje državljanstva sa osam na pet godina boravka.
„Mnogi ljudi koji su stigli tokom velikih migrantskih talasa 2015. i 2016. sada podnose zahteve ili su već postali državljani“, rekao je Dedi.
Nova vlada kancelara Fridriha Merca, koja je na vlasti od kraja 2024, oštro kritikuje tzv. „turbo-naturalizacije“ – program koji omogućava visokokvalifikovanim migrantima da postanu državljani već nakon tri godine. Ipak, prema podacima Welt-a, takvi slučajevi su izuzetno retki, pri čemu je čak i Berlin zabeležio svega nekoliko stotina primera tokom prošle godine.
Predsednik Saveta nemačkih okruga, Ahim Brutel, ocenio je da je Merzova kampanja protiv „turbo“ programa više simbolična nego realna:
„To je klasičan primer kako simbolična politika ne mora nužno imati dodir sa stvarnim životom“.
Iako nemačke vlasti često ističu potrebu za migrantima zbog radne snage, istraživanje Savezne agencije za zapošljavanje (BA) pokazuje da su migranti činili 33% dugoročno nezaposlenih u zemlji prošle godine – tačnije 317.000 od ukupno 972.000 osoba. Broj je u značajnom porastu u odnosu na 2018, kada je broj stranaca među dugoročno nezaposlenima bio oko 187.000.
Važno je napomenuti da u ovu statistiku nisu uključeni migranti koji su u međuvremenu dobili nemačko državljanstvo, tako da su stvarne brojke verovatno još više.
Nemačka demografija se radikalno promenila pod uticajem višegodišnje politike masovne migracije. Prema podacima državnog zavoda za statistiku Destatis, preko 30% populacije – više od 25 miliona ljudi – ima tzv. „migrantsko poreklo“ (ili su sami migranti ili imaju barem jednog roditelja koji je migrant).
Tema migracije postala je jedno od gorućih političkih pitanja u zemlji, naročito posle niza nasilnih i terorističkih incidenata za koje se sumnja da su počinili migranti, uključujući slučajeve u Manhajmu, Zolingenu, Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu.
Nulta Tačka/Mediji
