U 2024. godini, Nemačka je zabeležila značajan rast uvoza uranijuma iz Rusije, sa 60,8 tona, što predstavlja povećanje od 70% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj potez izazvao je pažnju jer dolazi u trenutku kada Evropska unija pokušava da smanji energetsku zavisnost od Rusije.
Iako su sankcije na ruski energetski sektor stroge, uvoz nuklearnog goriva i dalje nije obuhvaćen restrikcijama.
Uranijum se prerađuje u fabrici Advanced Nuclear Fuels u Lingenu, koja posluje pod francuskim vlasništvom kroz kompaniju Framatome, deo energetskog giganta EDF. Ova fabrika priprema proizvodnju specijalizovanih nuklearnih gorivnih ćelija za sovjetske reaktore WWER, koji su još uvek u upotrebi u istočnoj Evropi i zavise od ruskih gorivnih ćelija.
Prema nemačkoj vladi, uvoz uranijuma iz Rusije nije obuhvaćen sankcijama koje je Evropska unija uvela Moskvi.
„Trenutno ne postoji zabrana uvoza ili izvoza nuklearnog goriva iz Rusije u mirnodopske svrhe na nivou Evropske unije,“ saopštilo je Federalno ministarstvo za zaštitu životne sredine, očuvanje prirode, nuklearnu sigurnost i zaštitu potrošača.
Evropska unija godinama razmatra uvođenje sankcija ruskom nuklearnom sektoru kao deo strategije za prekid energetskih veza sa Moskvom. Međutim, takve mere nikada nisu sprovedene zbog protivljenja nekoliko članica Evropske unije, poput Mađarske i Slovačke, koje se oslanjaju na nuklearnu saradnju s Rusijom.
Prošlog meseca, novi evropski komesar za energetiku, Dan Jorgensen, priznao je da EU nije uspela da smanji zavisnost od ruskih energetskih izvora i pozvao na novi plan za ograničenje uvoza nafte, gasa i nuklearnog goriva iz Rusije.
Nulta Tačka/Mediji
