Nemačka poziva svoje stanovništvo da pripreme atomska skloništa zbog mogućnosti izbijanja rata
Nemačka vlada je naredila građanima da počnu da grade svoja atomska skloništa u iščekivanju Trećeg svetskog rata sa Rusijom, navodi se u izveštajima.
Nemački list Bild izveštava da je nacionalnim nacrtom plana odbrane u vanrednim situacijama već dodeljena izgradnja civilnih atomskih skloništa.
Naturalnews.com izveštava: Sa samo 579 funkcionalnih skloništa za bombe u Nemačkoj, vlada računa na to da će njeni građani pretvoriti svoje domove u atomska skloništa, postavljajući svoja skloništa na mestima kao što su podrumi i garaže, u slučaju izbijanja rata u Evropi. Takođe, Bild je citirao šefa Federalne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama Ralfa Tieslera koji je rekao da izgradnja novih skloništa od strane vlade „više nije izvodljiva“ zbog vremenskih ograničenja.
Ministarstvo bi do aprila trebalo da završi rad na poverljivom „Operativnom planu“ (OPLAN), navodi list u izveštaju.
Prema nacrtu dokumenta, Nemačka se smatra „tranzitnom zemljom“ koja igra ključnu ulogu u isporuci oružja i opreme, a ne samo državom sa aktivnom linijom fronta. Dakle, vojnici bi imali zadatak da obezbede ključne autoputeve, železničke stanice i luke. Vlada se takođe sada oslanja na svoje građane da se uključe i pokriju neke dužnosti koje se obično dodeljuju vojsci i policiji, uključujući zaštitu elektrana.
Pripreme se odvijaju usred pretnje ukorenjene u sukobu Rusije i Ukrajine, a nemačko rukovodstvo traži načine da pojača svoje naoružanje i poveća veličinu Bundesvera. Tajni dokument navodno je ukazivao da se nemačke oružane snage pripremaju za potencijalni hibridni napad Rusije na istočno krilo NATO-a već u februaru. U poverljivom dokumentu je navodno detaljno opisano kako bi mogao da dođe do sukoba između vojske ruskog predsednika Vladimira Putina i NATO-a, sa događajima koji se odvijaju iz meseca u mesec. Kulminacija uključuje raspoređivanje stotina hiljada vojnika NATO-a i početak rata u leto 2025. godine.
Međutim, ministar odbrane Boris Pistorijus, koji je često pozivao Nemačku da postane „spremna za rat“ otkako je postao ministar odbrane pre godinu dana, ponovo je upozorio ranije ovog meseca da bi Rusija mogla da napadne zemlju NATO-a, ali „u roku od pet do osam godina“. Kasnije je donekle korigovao svoju procenu, rekavši za medije u petak da u ovom trenutku „ne vidi nikakvu opasnost od ruskog napada na teritoriju NATO-a ili bilo koju zemlju partnera NATO-a”. Međutim, naglasio je da je ovo samo „snimak“ trenutne situacije i da se zaista ne može znati kako će se stvari odvijati u budućnosti.
U međuvremenu, Rusija je više puta optuživala NATO da izaziva strah i podstiče tenzije u Evropi. Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin nedavno je odbacio tvrdnje da Moskva planira napad na NATO kao „informativni rat“.
Nemački ministar odbrane je takođe najavio da zemlja razmatra da dozvoli stanovnicima bez nemačkog državljanstva da se pridruže vojsci kako bi povećali broj vojnika sa 181.000 na 203.000 do 2031. godine.
Vidi se da se ovakav trend dešava svuda u svetu. Glavni gradovi širom kontinenta raspravljaju o tome da li su njihove vojske sposobne za moderno ratovanje i pretnje koje predstavljaju zemlje poput Rusije.
Vojska ima hroničan nedostatak radne snage, sa 20.000 novih regruta svake godine potrebnih za održavanje sadašnjeg broja. Posao u vojsci nema pohvale u Nemačkoj kao drugde, zbog ratne prošlosti zemlje.
U vojsci Sjedinjenih Država, gde se ljudi mogu nadati da će dobiti državljanstvo u zamenu za službu, učesnici bi bili nagrađeni pasošima. Štaviše, načelnik generalštaba Ujedinjenog Kraljevstva, general Patrik Sanders, rekao je da treba preduzeti korake da se društvo postavi na ratnu osnovu i da javnost treba da bude spremna da digne oružje protiv Rusije.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije je brzo odbacilo njegove komentare, insistirajući da neće biti povratka na regrutaciju, koju je Britanija ukinula 1960. U Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i baltičkim zemljama, pripreme su već uveliko u toku za suočavanje sa potencijalnim ruskim napadom.
