Birači u Saksoniji-Anhaltu izlaze na birališta u nedelju, a samo dve nedelje kasnije na red dolaze izbori u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu. Pošto desničarska Alternativa za Nemačku trenutno vodi u nacionalnim anketama, ovi izbori mogli bi da budu uvod u period od 18 meseci tokom kojeg bi Evropa mogla „skrenuti udesno“, kako su analitičari Nomure objasnili prošlog meseca.
Glavni ekonomista Unikredita za Nemačku, dr Andreas Ris, rekao je klijentima u petak:
„Pokrajinski izbori na tri mesta u samo 14 dana staviće nemačku vladajuću koaliciju i njene planove reformi na test. Iako će politička buka verovatno biti sve veća, očekujemo da će nastojanja da se sprovedu strukturne reforme ostati na pravom putu.“
Grafikon anketa koji je sastavio Risov tim pokazuje rastuću popularnost AfD-a i pritisak pod kojim se nalaze etablirane nemačke stranke. AfD na nacionalnom nivou vodi sa oko 28 odsto, dok CDU/CSU ima 21 odsto, a SPD 12 odsto. U Saksoniji-Anhaltu razlika je mnogo veća: AfD je na oko 41 odsto, CDU na 23 odsto, a SPD na svega 8 odsto. Međutim, CDU/CSU u Berlinu vodi ispred AfD-a.
Ris se osvrnuo na velike nedeljne izbore u Saksoniji-Anhaltu, koji bi mogli da dovedu AfD na čelo pokrajinske vlade:
U nedelju će birači u Saksoniji-Anhaltu izaći na birališta, a dve nedelje kasnije slediće izbori u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i glavnom gradu Berlinu. Formalno, reč je o pokrajinskim izborima sa regionalnim posebnostima i razlikama. Politički, međutim, tri izbora u roku od 14 dana verovatno će biti posmatrana kao svojevrsna ocena rada koalicije CDU/CSU i SPD kancelara Fridriha Merca, u trenutku kada vlada pokušava da pređe sa fiskalne potrošačke moći na strukturne reforme penzionog sistema, tržišta rada i birokratije.
Početna pozicija je neprijatna za konzervativni savez CDU/CSU i Socijaldemokratsku partiju (SPD). Prema najnovijim nacionalnim anketama, desničarski AfD ima oko 28 odsto podrške, ispred CDU/CSU sa oko 21 odsto, dok je SPD na svega 12 odsto.
Nedavne ankete u pokrajini Saksoniji-Anhalt, na koje će savezni političari verovatno najnervoznije gledati, čak daju AfD-u oko 41 odsto, daleko ispred CDU-a sa 23 odsto. SPD je trenutno na svega oko 8 odsto.
U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD takođe jasno vodi, dok SPD tamo stoji znatno bolje. U Berlinu je trka, prema anketama, veoma fragmentisana.
Ishod nedeljnih izbora u Saksoniji-Anhaltu mogao bi da bude glavna politička vest. Na osnovu trenutnih rezultata anketa, AfD nema apsolutnu većinu. Međutim, pošto se nekoliko stranaka, uključujući SPD, nalazi oko cenzusa od 5 odsto, relativno male promene u broju glasova mogle bi da dovedu do mnogo većih promena u broju mandata i potencijalno otvore put vladi koju bi predvodio AfD, što bi bila prva takva vlada u jednoj nemačkoj pokrajini.
Ipak, iz ugla investitora postoji jedno važnije pitanje: šta sve ovo znači za saveznu vladu u Berlinu?
Koalicija CDU/CSU i SPD će opstati. Čak ni loši izborni rezultati konzervativcima ili socijaldemokratama ne bi dali dobar razlog da napuste vladu. Slab rezultat CDU-a mogao bi da ojača zahteve unutar Unije za oštrijim stavom prema migraciji, bezbednosti i ekonomskoj konkurentnosti. Loš rezultat SPD-a u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde je premijer pokrajine socijaldemokrata, međutim, pojačao bi pritisak na stranku da brani svoje prioritete u oblasti socijalne politike.
Plan strukturnih reformi uglavnom ostaje netaknut. Početkom jula CDU/CSU i SPD dogovorili su paket od 34 reforme koji obuhvata penzije, pravila na tržištu rada, konkurentnost, poreze i smanjenje birokratije, a ključne mere trebalo bi da budu usvojene u Bundestagu do kraja ove godine.
Politički, bilo bi teško da bilo koja od dve stranke opravda odustajanje od tih reformi nakon snažnih rezultata AfD-a. Merc bi mogao da tvrdi da birači kažnjavaju slab privredni rast i nedovoljne promene, dok SPD mora da pokaže da se reforme mogu sprovesti uz očuvanje socijalne zaštite.
Fragmentiraniji sastav Bundesrata ne bi mogao da blokira veliki deo reformi. Saksonija-Anhalt, Meklenburg-Zapadna Pomeranija i Berlin zajedno imaju 11 od ukupno 69 glasova u Bundesratu. Međutim, uticaj pokrajina značajno se razlikuje u zavisnosti od konkretne reforme.
Na primer, planirano smanjenje poreza za domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, koje bi se finansiralo povećanjem poreza za građane sa najvišim prihodima, zahteva saglasnost Bundesrata. Osnovne reforme penzionog sistema i tržišta rada, s druge strane, uglavnom ne zavise od odobrenja Bundesrata.
Sve u svemu, očekujemo više političke buke tokom narednih nekoliko nedelja, ali ne i političku paralizu u Berlinu. Nekoliko reformskih mera moglo bi da bude ublaženo ili odloženo nakon kraja 2026. godine, ali širi reformski zamah verovatno će ostati na pravom putu.
Rast AfD-a u anketama nije iznenađenje. To je pažljivo praćena politička tema koju pratimo već neko vreme, a očigledno je uplašila nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je upozoravao na moguće pobede AfD-a.
Problem sa Mercovim pristupom zasnovanim na strahu od AfD-a jeste u tome što mu se Nomura suprotstavlja, tvrdeći da tržišta pozitivno reaguju na populističke desničarske stranke i da su više zabrinuta zbog levih vlada koje „žele da povećaju potrošnju, često finansiranu većim zaduživanjem ili višim porezima, što bi moglo da ugasi motor već posustalih ekonomija“.
Pomak udesno dešava se širom Zapada.
