U javnosti je otkriven šokantan slučaj u kojem su trojica Sirijaca grupno silovala desetogodišnju devojčicu, a potom mokrila po njoj i mazala je fekalijama. Neverovatno, ali o ovom incidentu nema javno dostupnih izveštaja u medijima. Slučaj je otkrio poznati nemački zastupnik prava žrtava Mihael Kirat, koji je rekao da aktivno radi sa žrtvom u okviru svojih aktivnosti pružanja podrške žrtvama.
Kirat je detalje slučaja izneo tokom gostovanja na televiziji ServusTV, u debati sa više učesnika o migraciji, kriminalu i politici, koja je objavljena juče.
„Trenutno brinemo o više od 1.000 porodica žrtava. Trenutno podržavamo 36 mladih žena koje su postale žrtve seksualnog nasilja, uključujući takozvana grupna silovanja, koja ovde pre 10 ili 15 godina uopšte nisu postojala. Najmlađa žrtva kojoj pružam podršku silovana je tokom nekoliko sati od strane trojice Sirijaca. Mokrili su po njoj, mazali je fekalijama, tukli je i šutirali. Ta devojčica ima 10 godina. Deset godina!“, rekao je Mihael Kirat tokom gostovanja.
On je nastavio:
„Ove počinioce nije moguće rehabilitovati terapijom zato što je obuka naših terapeuta prilagođena srednjoevropskoj socijalizaciji… To znači da mi čak nismo ni sposobni da rehabilitujemo takve ljude.“
Ne postoji javno dostupan zapis o ovom slučaju, što bi moglo imati veze sa uzrastom žrtve. Međutim, poslednjih godina pojavili su se i slični slučajevi, uključujući nedavno suđenje dvojici Iračana optuženih da su silovali sedmogodišnje dete u Esenu. I u tom slučaju medijsko izveštavanje bilo je krajnje ograničeno, a slučaj je postao poznat tek kada je počelo suđenje. Samo jedan medij izvestio je o detaljima, i to u izuzetno kratkom prilogu.
To otvara pitanje koliko slučajeva silovanja mladih žrtava u Nemačkoj od strane migranata ne dospeva u javnost. Dok se pitanje seksualnog nasilja stranaca nad Evropljanima pokazalo kao politički izuzetno eksplozivno, seksualno nasilje nad decom predstavlja još osetljiviju temu. Svaki novi slučaj koji dospe u javnost mogao bi dodatno da promeni raspoloženje birača u korist Alternative za Nemačku (AfD), što bi takođe moglo predstavljati politički faktor u načinu na koji se o ovakvim slučajevima izveštava.
Kiratova ćerka, 17-godišnja En-Mari, izbodena je na smrt desetinama uboda nožem. Ubio ju je palestinski migrant, zajedno sa njenim 19-godišnjim dečkom Denijem. Kirat danas neumorno zastupa porodice i žrtve nasilja povezanog sa migrantima i često učestvuje u televizijskim debatama na velikim nacionalnim mrežama.
Tokom intervjua govorio je i o ulozi migracije i kriminala u Nemačkoj.
„Uvek je isti profil počinioca, gotovo uvek isto oružje, praktično isti sled događaja, isti motivi, a već 11 godina slušamo iste prazne fraze odgovornih političara: nije toliko loše, morate praviti razliku, morate biti oprezni, ne smemo ići naruku desnici i sve ostalo što slušamo. Ljudi umiru svakog dana, deca umiru svakog dana. A mi ovde raspravljamo o levici i desnici“, rekao je.
Govorio je i o stanju u Nemačkoj i takozvanoj „borbi protiv desnice“, temi koja dominira javnim servisima.
„Možemo da nastavimo, možemo potpuno da otvorimo ovu temu. Ako dođete u Nemačku: naše škole se raspadaju, zdravstveni sistem je urušen, unutrašnja bezbednost je oslabljena, vozovi ne saobraćaju na vreme, avioni ne lete na vreme. Ali glavno je: borba protiv desnice. Mislite li da građanina čiju decu tuku u školi zato što jedu svinjetinu zanima borba protiv desnice, ili desnica i levica? To više ne zanima nijednog građanina. Strašno mi je žao, ali oni su potpuno udaljeni od stvarnosti i onoga što građani vide napolju.“
Kirat je ukazao i na apsurd koji vidi u nemačkom sistemu. Kao majstor zanata, kaže da je svaki korak njegovog rada dokumentovan i regulisan, dok migracija stotina hiljada stranaca predstavlja svojevrsnu crnu rupu za nemačke vlasti, koje često ne znaju iz koje zemlje pojedinci dolaze, pa čak ni njihovo pravo ime ili datum rođenja.
„Ne znamo koliko ilegalnih ljudi ima u ovoj zemlji, gde su, koji su im ciljevi, kakvi su njihovi stavovi ili da li su spremni da poštuju naš način života. Umesto toga, smeštamo ih u kontejnerska naselja, dajemo im nekoliko evra svakog meseca i to nazivamo uspešnom integracijom. To je potpuno pogrešna slika koju stvaraju određeni ljudi koji žive u balonu prosperiteta koji se raspada i tapšu sami sebe po ramenu zbog toga koliko su sjajni. U stvarnosti, to nema nikakve veze ni sa humanošću ni sa hrišćanstvom“, rekao je.
Kirat je oštro odbacio i tvrdnje da migranti predstavljaju korist za tržište rada.
„I tako dolazimo do teme kvalifikovanih radnika, koju ste ranije pomenuli. Kao majstor zanata mogu da vam kažem kakve uslove danas moramo da ispunimo samo da bismo nekoga zaposlili, uz sve obaveze u vezi sa dokumentacijom. Strašno mi je žao, ali 90 odsto ljudi koji dolaze ovde mi ne možemo da zaposlimo, jer nam to jednostavno nije dozvoljeno. Nemaju odgovarajuće školovanje, obuku ili bezbednosne provere“, rekao je.
Dotakao se i sve prisutnije teme, a to je činjenica da veštačka inteligencija i automatizacija postepeno čine masovnu migraciju nepotrebnom.
Kako Azija sve više pokazuje, migracija nije neophodna za uspešne ekonomije. Štaviše, može predstavljati i prepreku, jer jeftina radna snaga smanjuje podsticaj za ulaganje kapitala u automatizaciju. Zemlje poput Južne Koreje, Japana i Kine, koje imaju veoma nisku stopu migracije, u brojnim oblastima prestižu Evropu, uključujući obnovljivu energiju, veštačku inteligenciju, robotiku i automobilsku industriju, dok istovremeno daju prednost nauci u odnosu na ideologiju.
Govoreći o Španiji i njenoj nemogućnosti da migrante integriše u sistem rada i obrazovanja, Kirat je rekao:
„To takođe otvara filozofsko pitanje: kako će stvari izgledati za 10 do 15 godina? Uz tehnologiju podržanu veštačkom inteligencijom, da li će nam u budućnosti uopšte biti potrebni ljudi za ove poslove? Danas vam ne treba lekar ako imate Eplov sat, ne trebaju vam taksisti, radnici koji skupljaju smeće, pa čak ni nastavnici. Gde će svi ti ljudi otići za 10 do 15 godina? Kako će biti zaposleni?“
Govoreći o ubistvu svoje ćerke En-Mari, voditelj je rekao:
„Počinilac je imao više prethodnih presuda, godinu dana ranije je nožem ubo drugog čoveka u vrat, nije imao pravo boravka i selio se iz pokrajine u pokrajinu. Da li ste od političara dobili bilo kakve odgovore na pitanje kako je takva osoba i dalje bila u zemlji?“
Kirat je odgovorio:
„Na nivou pokrajina političari su nas saslušali i ozbiljno shvatili naše probleme. Ali na saveznom nivou veoma mali broj njih želi da se bavi ovom temom. Pozvali smo saveznog predsednika, kancelara i svih 16 pokrajinskih premijera na jedan događaj u Frankfurtu i dobili smo jednoglasna odbijanja, uz obrazloženje da ne mogu da prisustvuju svakom događaju malog udruženja.“
