NEMAČKA ukida keš i uvodi DIGITALNI NOVAC, čeka li to i Srbiju?
Na rudu su legli i Nemci. Iako su se pre pet godina suprotstavljali proterivanju gotovog novca iz upotrebe, dve njihove velike banke najavljuju ukidanje gotovinskog prometa već od 1. decembra u svim poslovnicama. Hoće li i Srbija uskoro tim putem jer čini se da je prihvatila svaki vid globalizma i svaku ideju koja je kreirana u Davosu od strane Klausa Švaba?
Folksbanka i Rajfajzen banka u Nemačkoj bi za nešto više od mesec dana trebalo da ukinu gotovinski promet u svim svojim poslovnicama, uključujući i bankomate. Nije to prva najava ukidanja gotovine, u čemu su Skandinavci bili pioniri. Šveđani su još 2017. najavili da će do 2023. godine izbaciti novčanice i kovanice iz upotrebe. To se ipak nije dogodilo, ali su svakako u tome do sada najdalje otišli.
Još te 2017. je čak pet od šest tamošnjih banaka zabranilo plaćanje gotovinom i ukinulo bankomate u ruralnim delovima zemlje. Banke čak imaju pravo i obavezu da prijavljuju policiji građane koji ne poštuju pravila i koriste veće količine gotovine. Danska je još tada Švedskoj disala za vratom po tom pitanju, a uz njih za za svetske lidere u bezgotovinskom plaćanju važile su Norveška, Finska i Island, gde je „provlačenje“ kartice i pre pet godina bilo uobičajeno za najsitniju kupovinu, poput žvake.
Korona histerija ubrzala bezgotovinsko plaćanje
Prema istraživanju Riksbanke, centralne banke Švedske, iz 2020. godine samo devet odsto Šveđana koristilo je gotovinu prilikom poslednje kupovine. Ocenjeno je da je pandemija korona virusa ubrzala ionako brz švedski prelaza na kartično i digitalno plaćanje. Njihova centralna banka tada je da bi kovanice i novčanice mogle potpuno da iščeznu iz upotrebetek za 10 do 20 godina.
Tim putem je sada krenula i Nemačka koja se tome opirala. Za razliku od Skandinavaca, Nemci su pre pet godina čak 80 odsto transakcija obavljali gotovinom, sasvim suprotno viziji Brisela.
Da li je plaćanju gotovinom zaista definitivno svuda odzvonilo, šta ćemo u slamaricu odlagati u „vunena“ vremena, zlu ne trebalo, od kojih čini se nismo daleko, šta ako kao sada zbog energetske krize bude nestašica struje, gde je tu mesto Srbije, pitanja su koja se neizbežno nameću.
Ekonomista dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu smatra da je smanjivanje gotovine neizbežan trend svuda, pa i kod nas.
Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU
„To je jednostavno evolucija bankarskog biznisa. Nema dileme da je čak i ova kriza podstakla njihovo nastojanje da poslovanje učine efikasnim ma koliko se možda to klijentima i ne dopada. Jednostavno, mreža poslovnica, što je slučaj kod nas, se smanjuje. One se sada mnogo pažljivije otvaraju i lociraju, s tim da gde god je to moguće, za poslovanje se koristi informaciona tehnologija i neposredan kontakt sa klijentima koji je tradicionalno postojao u bakarstvu se polako napušta“, kaže on za Sputnjik.
Za razliku od Švedske, internet i mobilna plaćanja u Srbiji su na primer te 2020. bila tek u povoju, iako je te pandemijske godine zabeležen ogroman rast. Na polovini godine kada je pandemija bila u jeku, za petinu je bilo više korisnika usluga mobilnog plaćanja, a rast plaćanja koje su oni obavili,bio je čak 52 odsto.
Nikolić, ipak, ističe da je generalno to proces koji će dugo trajati svuda u svetu, a kod nas pogotovo.
„Neće to, svakako, biti preko noći. Ovo su neki još prvi znaci tog procesa koji će trajati koji je, pretpostavljam, nepovratan, ali će trebati vreme da to zaživi i da se svi naviknu na takvo poslovanje. Što se tiče našeg tržišta to je još dalje s obzirom na to da smo mi relativno skloniji ka tradicionalnom poslovanju, makar u starijoj populaciji. Ljudi imaju odbojnost ka karticama i takvom načinu plaćanja i korišćenja“, ocena je našeg sagovornika.
On objašnjava da će se teško izbeći smanjenje gotovine u opticaju jer je u celom bankarstvu intencija da se smanjuju troškovi kako za zakup prostora za ekspoziture, tako i za angažovanje ljudi koji će u njima da rade, što pretpostavlja i smanjenje drugih tekućih troškova, na primer, za korišćenje električne energije. Ekspoziture više nemaju radno vreme do 20 sati, kao nekada, više ne rade ni subotom pošto su tu bankomati za podizanje keša. A njih odnosno gotovinu već potiskuje elektronski način plaćanja.
Gde je tu Srbija
Ovaj ekonomista, stručnjak za bankarstvo, napominje da je kod nas već neko vreme prisutno i ukrupnjavanje bankarskog sektora pa je na kraju juna ove godine bilo 1415 bankarskih predstavništava ili ekspozitura, 100 manje nego na kraju 2021. Broj zaposlenih je u isto vreme pao sa 22.550 na 22.223, što, kako kaže, nije malo za samo šest meseci.
Na pitanje hoće li inostrane banke, a u bankama kod nas one imaju 84 odsto kapitala, ubrzati proces izbacivanja gotovine u opticaju, onako kako to rade u matičnim zemljama, on kaže da to čiji je kapital neće biti presudno.
„U suštini, država je sada jedino preko banke Poštanska štedionica sa svojim vlasništvom uključena u bankarski sektor. Onaj drugi deo domaćeg kapitala u bankama je privatni i te banke se ništa ne razlikuju od stranih“, kaže Nikolić, ističući da su takvi procesi karakteristični za ceo bankarski sektor i da će ga sigurno, u korak, slediti i domaće banke.
Nove tehnologije omogućavaju poslovanje koje pre nije bilo moguće. Neki poslovi će morati da budu urađeni na tradicionalan način, ali veći deo, uveren je on, biće obavljan putem novih tehnologija.
On smatra da nije loše da i same banke više porade na edukovanju klijenata na čemu radi i NBS koja je pokrenula neke inicijative vezane za pokušaj da s eosvaremeni bankarsko poslovanje. A sve je usmereno da se poslovanje učini efikasnijim, pa sada svaku transakciju je moguće platiti putem telefona, ili računara, ili karticom. To, kako kaže, pravi puno koristi, jer klijent na to troši mnogo manje vremena, a banci donosi uštede.
Rizici ipak postoje
Da, međutim, rizici postoje i da ni najsavremenija tehnologija nije bez mana sugeriše pa možda i plaši i najnovija energetska kriza u svetu.
Ozbiljniji pad sistema zbog nestanka struje usled energetske havarije, ili sajber napada, napavio bi ogromnu štetu.
Na to su u istraživanju daleko pre ove krize ukazali u Riksbanci, ocenivši da gotov novac ima i svoje važne prednosti u odnosu na digitalni. Ne oslanja se na struju, ni na složenu infrastrukturu, pa u toj banci smatraju da on svakako mora ostati kao rezerva.
„Ako svetla nestane, moramo imati dovoljno fizičkog novca u zemlji, skrivenog duboko u šumi, kako bi se vratili na njegovo korišćenje ako iskrsnu ozbiljni priblemi“, upozorio je pre dve godine dugogodišnji guverner Riksbanke Stefan Ingves.
Osećaj za „bol plaćanja“ samo sa kešom
Ali nije to jedini razlog koji „brani“ upotrebu gotovine, pogotovo u kriznim vremenima.
„Ljudima je važna kontrola sopstvenih izdataka. Takozvani ‘bol plaćanja’ utiče na kupca jer čovek neposredno vidi kad jedna novčanica napusti novčanik“, objasnio je dr Jirgen Morman, profesor bankarskog menadžmenta u Frankfurtskoj školi finansija.
Keš nije samo omiljeno platežno sredstvo, već siguran način da se sačuva vrednost. Posebno u kriznim vremenima raste količina novčanica, jer ljudi ponekad više veruju svojoj ‘slamarici’ nego banci, kaže prof. dr Johanes Berman iz uprave Savezne banke Nemačke samo koji mesec pre početka ukrajinske krize koja se uveliko odražava na privredu celog sveta.
Izgleda, ipak, da se bez „šuške“ ne može tako lako. Otuda su i Šveđani iako su prvo najavili da će se gotovine u potpunosti osloboditi već 2023. godine taj rok prolongirali za 10 do 20 godina, odnosno do 2030. godine.
