Savezne pokrajine Nemačke predlažu da platforme društvenih mreža najmanje 20 odsto algoritamskih preporuka rezervišu za sadržaje odobrenih medijskih kuća, koje se smatraju važnim za raznovrsnost mišljenja, navodi se u nacrtu zakona koji je trenutno na javnoj raspravi. Predlog je već izazvao oštre kritike, a protivnici ga opisuju kao pokušaj državnog nametanja propagande kojim bi nemački građani bili primorani da gledaju sadržaje naklonjene vladajućim strankama.
Ova mera deo je druge faze planiranog Državnog sporazuma o digitalnim medijima, koji priprema Komisija za radiodifuziju saveznih pokrajina. Prema nacrtu, javni emiteri poput ARD-a, ZDF-a i Dojčlandradija automatski bi stekli pravo da njihovi sadržaji budu uključeni u određene kategorije preporuka.
Privatni mediji bi, s druge strane, uglavnom morali da podnose prijave i dokažu da ispunjavaju propisane kriterijume. Oni obuhvataju izveštavanje o vestima i politici, informativne i obrazovne sadržaje, dokumentarne emisije, lokalno i regionalno izveštavanje, originalnu novinarsku produkciju, postojanje uredničkog osoblja i standarde pristupačnosti. O odobravanju bi odlučivalo 14 pokrajinskih medijskih regulatornih tela.
Drugim rečima, država želi da kontroliše šta ljudi gledaju u svojim sadržajima na društvenim mrežama.
Kako piše list Berliner cajtung, medijski zakon uvodi „medijske kvote koje daju prednost ARD-u i ZDF-u“, javnim emiterima koji već imaju ogromnu prednost u odnosu na privatnu konkurenciju. Ova dva medija poznata su po podršci masovnim migracijama i pristrasnom izveštavanju protiv stranke Alternativa za Nemačku (AfD), a prema kritičarima, zapošljavaju pretežno novinare levo orijentisane političke provenijencije. Već su na lošem glasu zbog toga što, kako tvrde njihovi protivnici, ne posluju pod jednakim uslovima kao privatni mediji.
Austrijski aktivista za remigraciju Martin Zelner, zajedno sa drugim nalozima desne orijentacije, već upozorava na nove planove.
Pravilo bi se odnosilo na algoritamske preporuke koje se prikazuju korisnicima, na primer u glavnom sadržaju ili ispod video-snimaka na platformama poput Instagrama i Iksa. Sadržaji iz odobrenog skupa i dalje bi se birali u skladu sa algoritmima platformi i interesovanjima korisnika. Zvaničnici su kvotu predstavili kao način zaštite novinarskih sadržaja od potiskivanja materijalima koji se plasiraju prvenstveno radi privlačenja pažnje i povećanja angažovanja korisnika.
Međutim, sumnje u opravdanost ove mere veoma su izražene.
„A ko dobija ovaj zlatni pečat kvaliteta, koji mu automatski obezbeđuje povlašćeno prikazivanje? Naravno, javni emiteri. Privatni izdavači, s druge strane, moraju da se postave u ulogu molilaca i ljubazno podnesu zahtev za taj status takozvanim ‘nezavisnim državnim’ medijskim regulatorima. Čovek bi pomislio da tu nešto nije u redu“, napisao je komentator Bernd Kajzer.
„Ako ubuduće budete želeli da razmenjujete mišljenja na Iksu, algoritam će vam uskoro na silu servirati pažljivo odabrano novinarstvo Tagesshaua, i to između objava vaših prijatelja. Ovu nezapamćenu intervenciju na tržištu predstavljaju nam kao ‘javnu vrednost’, ali to je očigledan pokušaj da se obezbedi nadmoć u onlajn raspravama“, dodao je on.
Nacrt je objavljen krajem septembra 2026. godine, a primedbe javnosti mogu se podnositi do 13. novembra. Predlog se nadovezuje na postojeći sistem „javne vrednosti“, koji određenim medijskim aplikacijama već omogućava povlašćeno pozicioniranje u prodavnicama aplikacija i na interfejsima pametnih televizora. Neki privatni emiteri koji već imaju status „javne vrednosti“ takođe bi mogli da budu uključeni u ovu grupu.
Privatni list Berliner cajtung upozorio je da bi emiteri koji se finansiraju državnim sredstvima mogli dodatno da povećaju svoju vidljivost u odnosu na privatne konkurente koji zavise od prihoda od oglašavanja ili pretplate.
Kritičari su takođe ukazali na to da predloženi kriterijumi naglašavaju organizacione i produkcijske karakteristike medijskih kuća, umesto raznovrsnosti stavova u pojedinačnim objavama. Pored toga, postoji malo dokaza da bi konkretan prag od 20 odsto zaista povećao raznovrsnost mišljenja.
Državni sporazum o digitalnim medijima priprema se u dve faze. Prva, koja se uglavnom odnosi na sprovođenje propisa Evropske unije, uključujući pojedine odredbe Zakona o veštačkoj inteligenciji, već je odmakla. Drugi deo i dalje je u fazi nacrta za raspravu. Da bi stupio na snagu, morao bi da dobije saglasnost vlada, a potom i ratifikaciju parlamenata svih 16 nemačkih saveznih pokrajina.
Regulisanje medija u Nemačkoj prvenstveno je u nadležnosti saveznih pokrajina, u skladu sa tamošnjim sistemom koji obuhvata i javne i privatne emitere.
