Nemačka uvodi obavezni vojni rok 2026. ako se građani ne prijave dobrovoljno – zbog „pretnje iz Rusije“
Nemačka bi mogla da obnovi obavezni vojni rok već 2026. godine, ukoliko se nedovoljan broj građana ne prijavi dobrovoljno za služenje u vojsci, izjavio je ministar odbrane Boris Pistorijus.
Iako je obavezna regrutacija ukinuta 2011. godine, Berlin sada ozbiljno razmatra njen povratak, pozivajući se na navodne „pretnje“ iz Rusije.
Moskva je više puta odbacila te optužbe kao besmislene, navodeći da NATO i EU koriste ratnu retoriku kako bi zastrašili građane i opravdali ogromno povećanje vojnih budžeta.
Pistorijus je za Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung izjavio da kancelar Fridrih Merc i koalicioni partneri već rade na zakonskom okviru koji bi omogućio uvođenje tzv. „švedskog modela“, koji kombinuje dobrovoljnu, selektivnu i obaveznu vojnu službu.
„Naš model se za početak oslanja na dobrovoljce. Ali ako broj prijava ne bude dovoljan, razmotrićemo uvođenje obavezne službe. To je naš plan“, rekao je Pistorijus.
Kancelar Merc je ranije ovog meseca izjavio da mu je cilj da Bundesver postane najjača vojska na kontinentu, svega nekoliko dana nakon obeležavanja 80 godina od pada nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.
„Savezna vlada će obezbediti sve finansijske resurse potrebne da Bundesver postane najjača konvencionalna vojska u Evropi. Naši partneri to očekuju – i zapravo, zahtevaju“, rekao je Merc.
Prema pisanju lista Die Welt, NATO vrši pritisak na Nemačku da znatno proširi svoje oružane snage, iako se Berlin već sada suočava sa visokim stopama odustajanja iz vojske. Pistorijus procenjuje da će zemlji biti potrebno ukupno 460.000 vojnika i rezervista, uključujući najmanje 200.000 aktivnih vojnika.
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Nemačka je postala jedan od glavnih sponzora Kijeva, šaljući tešku artiljeriju i tenkove Leopard 2, iako negira direktno učešće u sukobu. Generalštabski načelnik nemačke vojske, general Karsten Brojer, izjavio je da se zemlja nalazi u „sivoj zoni“ i da mora biti spremna za direktni sukob s Rusijom do 2029.
Prema istraživanju SIPRI instituta, Nemačka je tokom 2024. bila četvrti najveći vojni potrošač na svetu, posle SAD, Kine i Rusije, a ispred Indije. NATO članice su ukupno povećale vojne izdatke na 1,5 triliona dolara, od čega trećina dolazi iz Evrope.
U martu 2025, Evropska komisija najavila je plan prikupljanja dodatnih 800 milijardi evra za „naoružavanje EU“ i masovnu proizvodnju oružja za Ukrajinu.
Zvaničnici Rusije oštro su kritikovali militarizaciju Evrope, upozoravajući da umesto mirovnih pregovora, Brisel i London aktivno pripremaju evropske narode za rat protiv Rusije.
Nulta Tačka/Mediji
