Nemačka razmatra mogućnost da finansijski i industrijski podrži britanski nuklearni program, dok evropske članice NATO-a postaju sve nevoljnije da se oslanjaju na američki nuklearni kišobran, objavio je u sredu „Dejli telegraf“, pozivajući se na izvore.
Nemački zvaničnici razgovaraju o finansijskoj i industrijskoj podršci britanskom nuklearnom programu podmornica Trident, umesto da Berlin razvija sopstveni nuklearni arsenal. Prema navodima lista, jedan od izvora je kao jedan od faktora naveo i nemačku krivicu zbog događaja iz Drugog svetskog rata.
„Veoma smo zainteresovani da postojeće nuklearne sile u Evropi prošire svoje kapacitete“, rekao je za list dobro obavešteni izvor.
Berlin razmatra da li bi nemački novac ili industrija mogli da doprinesu razvoju nove generacije britanskih nuklearnih podmornica, raketa ili obogaćivanju uranijuma za buduće bojeve glave.
Međutim, jedan britanski izvor iz oblasti odbrane doveo je u pitanje da li nemačke kompanije poseduju visoko specijalizovano iskustvo potrebno za izgradnju i održavanje britanske flote nuklearnih podmornica, koja se već suočava sa ozbiljnim problemima u održavanju i nedostatkom ljudstva.
Ovaj potez dolazi u trenutku rastućih tenzija između evropskih članica NATO-a i američkog predsednika Donalda Trampa, koji insistira da ostale članice saveza preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane, dok SAD istovremeno razmatraju smanjenje svog vojnog prisustva na kontinentu.
„Donosioci odluka svakog jutra se bude i pitaju: šta će Amerikanci uraditi sutra?“, rekao je nemački diplomatski izvor za „Dejli telegraf“.
Umesto da odgovori razvojem sopstvenog nuklearnog oružja, Berlin sve više traži načine da se čvršće veže za britanski i francuski nuklearni odvraćajući potencijal, navodi list.
Nemačka je zajedno sa Francuskom formirala grupu za koordinaciju nuklearne politike, a očekuje se i da nemačke oružane snage učestvuju u francuskoj nuklearnoj vežbi.
Ipak, Berlin navodno ne želi da zavisi isključivo od Pariza zbog predstojećeg odlaska predsednika Emanuela Makrona sledeće godine i mogućnosti da na vlast dođe kandidat skeptičan prema EU.
Nemačka je i dalje država bez nuklearnog oružja prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja i formalno joj je zabranjeno da proizvodi ili kontroliše nuklearno oružje.
Ugovor „Dva plus četiri“ iz 1990. godine, kojim je otvoren put ka ujedinjenju Nemačke, takođe je zabranio stacioniranje stranog nuklearnog oružja i njegovih nosača na teritoriji bivše Istočne Nemačke.
Berlin, međutim, već učestvuje u NATO aranžmanima o deljenju nuklearnog oružja. Veruje se da se oko 20 američkih bombi B61 nalazi u vazduhoplovnoj bazi Bihel na zapadu Nemačke, pod američkom kontrolom, dok su nemački avioni određeni za moguću ulogu u njihovom lansiranju tokom eventualne NATO nuklearne operacije.
Prošlog meseca je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila da je najmanje jedna članica NATO-a izrazila „zabrinutost zbog aktivnog istraživanja i razvoja koji se sprovodi u Nemačkoj, a koji je usmeren na nuklearno oružje“.
SVR je dodao da stručnjaci NATO-a smatraju da bi Nemačka mogla da proizvede neophodan materijal za nuklearnu fisiju „za jedan do tri meseca“ i da napravi funkcionalnu nuklearnu eksplozivnu napravu „u roku od godinu dana“, bez sprovođenja sveobuhvatnog nuklearnog testa.
Moskva je upozorila da bi svaki plan NATO-a za jačanje svog nuklearnog kišobrana predstavljao „direktnu stratešku pretnju“ Rusiji.
Nulta Tačka/RT
