Nemačka želi da zabrani AfD, Zeleni tvrde da je stranka „bezbednosni rizik za ljude i demokratiju“
Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja je sada druga najpopularnija partija u zemlji, približava se zabrani. Poslanik demohrišćana (CDU) Marko Vandervic kaže da ima dovoljno poslanika na svojoj strani da podnese predlog za zabranu AfD-a u Bundestagu.
On je napomenuo da je okupio 37 poslanika koji će podržati zabranu u razgovoru za krajnje levičarski list Taz.
Vandervic još uvek čeka odgovor Višeg upravnog suda u Minsteru. Taj sud se od tada složio sa klasifikacijom AfD-a kao „osumnjičene desničarske ekstremističke“ organizacije u maju; međutim, sud još nije objavio pismeno obrazloženje svoje odluke. Vandervic kaže da čeka da sud objavi svoj pisani izveštaj pre nego što krene sa predlogom zabrane.
„Kada razlozi za odluku budu dostupni, pažljivo ćemo je razmotriti i potom podneti našu ažuriranu i dobro utemeljenu molbu za zabranu“, najavio je Vandervic. Sud ima najmanje pet meseci od dana donošenja odluke da objavi svoj pisani izveštaj, ali je nejasno šta će sud objaviti u svom odgovoru.
Ako Bundestag izglasa zabranu, Ustavni sud, najviši nemački sud, imao bi konačnu odluku o tome da li je zabrana zakonita. U svakom slučaju, stvarna zabrana bi mogla baciti nemački politički sistem u previranje i pokrenuti pitanja o demokratskom legitimitetu u Nemačkoj.
Vandervic je tokom lokalnih izbora izgubio svoje mesto od političara iz AfD-a, čime je zabrana postala lična za njega. Uspeh AfD-a na istoku Nemačke, gde je ona stranka broj jedan i verovatno će pobediti na nekoliko regionalnih izbora na jesen, takođe znači da se vladajuće stranke suočavaju sa izgledom da potpuno izgube vlast u brojnim nemačkim državama. U nekim slučajevima, njihov ukupan broj glasova može biti toliko nizak da budu potpuno izbačeni iz državnih parlamenata, što im daje snažan podsticaj da traže zabranu rivalske AfD. Ove istočne države mogu čak postati neupravljive bez učešća AfD-a u vladi, što podiže interes mejnstrim partija da ubrzaju zabranu.
Klaus Švab: Mozak mladih globalnih lidera WEF-a „biće repliciran pomoću veštačke inteligencije“ kada umru https://t.co/Fg4YbDuprS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 20, 2024
Druge stranke osim CDU-a se utrkuju da obezbede zabranu stranke, koja je porasla na popularnosti njenih antiimigracionih i antiratnih predloga. Političar Zelenih Marsel Emerih poziva konferenciju ministara unutrašnjih poslova da formira radnu grupu protiv AfD-a, koja bi prikupljala dokaze u prilog zabrani.
„AfD predstavlja bezbednosni rizik za ljude i demokratiju“, rekao je on za list Taz.
Primetno je da je politika otvorenih granica vladajućih mejnstrim partija podstakla ogroman porast nasilnog kriminala u Nemačkoj, sa otprilike 6 od 10 nasilnih zločina koje su počinili stranci 2023. godine, što je rekordno visok nivo. Nasilni zločin je takođe dostigao rekordnu vrednost u istoj godini. Nedavno je talas napada nožem postao stalna vest na naslovnicama u Nemačkoj, uključujući avganistanskog radikala koji je ubio nemačkog policajca u Manhajmu i drugog Avganistanca koji je napao nemačke fudbalske navijače dok su gledali Evropsko prvenstvo u fudbalu u Volmirštedu. Ovaj poslednji je nožem izbo jednog 23-godišnjeg muškarca, a zatim napao drugu stranu gde je ranio trojicu muškaraca, dvojicu teško, pre nego što je ubijen.
AfD već dugo tvrdi da su ovi napadi prava pretnja bezbednosti u Evropi.
Crveno-crveno-zelena vlada u Bremenu takođe podržava takvu radnu grupu, a ministri unutrašnjih poslova socijaldemokrata (SPD) žele da razgovaraju o pitanju zabrane AfD-a na konferenciji u sredu.
Nulta Tačka/InfoWars
