Nemačka žuri da proširi biometrijski nadzor
Nemačka je lider u privatnosti i zaštiti podataka, pri čemu su mnogi Nemci posebno osetljivi na obradu svojih ličnih podataka – zbog totalitarne istorije zemlje i uloge nadzora u nacističkoj Nemačkoj i Istočnoj Nemačkoj.
Dakle, razočaravajuće je što nemačka vlada pokušava da progura kroz parlament, rekordnom brzinom, „bezbednosni paket“ koji bi povećao biometrijski nadzor u razmerama bez presedana. Predložene mere su u suprotnosti sa koalicionim sporazumom vlade i podrivaju evropski zakon i nemački ustav.
Kao odgovor na napad nožem u zapadnonemačkom gradu Solingenu krajem avgusta, vlada je uvela takozvani „bezbednosni paket“ koji se sastoji od skupa mera za pooštravanje pravila o azilu i uvođenje novih ovlašćenja za organe za sprovođenje zakona.
Među njima, tri se ističu zbog njihovog mogućeg pogubnog uticaja na osnovna prava na internetu.
Biometrijski nadzor
Nemačka vlada želi da dozvoli organima za sprovođenje zakona da identifikuju osumnjičene upoređivanjem njihovih biometrijskih podataka (audio, video i slikovni podaci) sa svim javno dostupnim podacima na internetu. Osim mnoštva štetnosti u vezi sa softverom za prepoznavanje lica, to bi značilo da bi sve fotografije ili video snimci postavljeni na internet postali deo vladine infrastrukture za nadzor.
Ovo bi uključivalo posebno osetljiv materijal, kao što su slike snimljene na političkim protestima ili drugi konteksti koji su direktno povezani sa ostvarivanjem osnovnih prava. Ovo bi se moglo zloupotrebiti za praćenje pojedinaca i kreiranje nijansiranih profila njihovih svakodnevnih aktivnosti. Stručnjaci su istakli mnoga tehnička pitanja bez odgovora u vladinom nacrtu zakona. Predlog je u suprotnosti sa koalicionim sporazumom vlade, koji se obavezuje na sprečavanje biometrijskog nadzora u Nemačkoj.
Ćerka Bila Gejtsa kaže da su je prijatelji napustili jer je njen tata naneo globalnu štetu populaciji sa vakcinama https://t.co/KytGSmlmnX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2024
Predlog je takođe u suprotnosti sa nedavno usvojenim Evropskim zakonom o veštačkoj inteligenciji, koji zabranjuje upotrebu AI sistema koji kreiraju ili proširuju baze podataka za prepoznavanje lica. Iako Zakon o veštačkoj inteligenciji uključuje izuzetke za nacionalnu bezbednost, države članice mogu zabraniti biometrijske sisteme za daljinsku identifikaciju na nacionalnom nivou. S obzirom na koalicioni sporazum, nemačke grupe civilnog društva su se nadale takvoj zabrani, a ne uvođenju novih ovlašćenja.
Ova velika nova ovlašćenja ne bi bila data samo organima za sprovođenje zakona – Saveznoj kancelariji za migracije i azil bi bilo dozvoljeno da identifikuje tražioce azila koji ne nose lične karte upoređujući njihove biometrijske podatke sa „podacima sa interneta“. Osim očigledne disproporcionalnosti takvih ovlašćenja, dobro je dokumentovano da softver za prepoznavanje lica obiluje rasnim predrasudama, da ima znatno lošije rezultate na slikama tamnoputih ljudi. Nacrt zakona ne uključuje nikakve značajne mere zaštite od diskriminatornih ishoda, niti priznaje ograničenja prepoznavanja lica.
Prediktivna policija
Nemačka takođe želi da uvede rudarenje svih podataka koje drže organi za sprovođenje zakona pomoću veštačke inteligencije, što se često koristi za predviđanje zločina u policiji. Ovo bi uključivalo podatke svakoga ko je ikada podneo žalbu, služio kao svedok ili završio u policijskoj bazi podataka zbog toga što je bio žrtva zločina. Osim ovog očiglednog prekoračenja, rudarenje podataka za prediktivne zločine od strane policije ugrožava osnovna prava kao što je pravo na privatnost i pokazalo se da pogoršava rasnu diskriminaciju.
Ozbiljne negativne uticaje prikupljanja podataka od strane organa za sprovođenje zakona potvrdio je najviši nemački sud, koji je presudio da su prakse dve nemačke države koje su omogućile Palantir neustavne. Bez obzira na to, nacrt zakona ima za cilj da uvede slična ovlašćenja širom zemlje.
Policijski pristup omogućen za sve više korisničkih podataka
Vlada želi da iskoristi već kontroverznu odredbu nedavno usvojenog Zakona o digitalnim uslugama (DSA). Zakon, koji reguliše onlajn platforme u Evropskoj uniji, kritikovan je zbog toga što zahteva od provajdera da proaktivno dele korisničke podatke sa organima za sprovođenje zakona u potencijalnim slučajevima nasilnog kriminala. Zbog svoje nejasne definicije, odredba rizikuje da ugrozi slobodu izražavanja na mreži jer bi provajderi mogli biti pod pritiskom da dele više nego manje podataka kako bi izbegli novčane kazne DSA.
Frustrirana malim obimom slučajeva koje prosleđuju provajderi, nemačka vlada sada predlaže proširenje DSA kako bi uključila određena krivična dela za koja kompanije moraju da dele korisničke podatke. Iako je nerealno ažurirati evropske propise tako složene kao što je DSA ubrzo nakon usvajanja, ovaj predlog pokazuje da zaštita osnovnih prava na internetu nije prioritet za ovu vladu.
Sledeći koraci
U međuvremenu, hiljade su protestovale protiv bezbednosnog paketa u Berlinu. Štaviše, eksperti na saslušanju u parlamentu i nemačke grupe civilnog društva šalju jasan signal: planovi vlade potkopavaju osnovna prava, krše evropski zakon i odstupaju od obećanja koalicionih partija. EFF stoji uz protivnike ovih predloga. Moramo braniti osnovna prava odlučnije nego ikad.
