Nemački kancelar predviđa kako će svet izgledati 2050. godine
Svet će 2050. godine biti multipolaran, sa mnogim uticajnim zemljama, uključujući Rusiju, koji će težiti sopstvenim interesima, tako da je „veliki zadatak“ za Zapad „da ovo uspe“, rekao je u nedelju nemački kancelar Olaf Šolc.
Govoreći za CBS News, Šolc je rekao da je ključna stvar sada poslovati „sa mnogim zemljama kako biste mogli da živite u situaciji kada dođe do problema sa jednom“.
„Mislim da će svet u kome ćemo živeti u 2050. biti multipolaran“, dodao je on. „Mnoge zemlje će biti važne. Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Evropska unija i zemlje u ovoj Uniji, ali i Indonezija i Indija, ili Južna Afrika, zemlje iz Južne Amerike“.
Kancelar je rekao da je sada „veliki zadatak“ pred nama „da ovo funkcioniše“, dodajući da „multipolarnost nije dovoljna. Multilateralni, zajednički rad za bolju budućnost, to je ono čemu treba da težimo”.
Komentarišući nedavni samit NATO-a, na kojem je Kina identifikovana kao pretnja, Šolc je rekao da je ta izjava u potpunosti u skladu sa strategijom koju je opisao. On je objasnio da to samo znači da je blok „svestan problema koji bi se mogli pojaviti“. Šolc je naglasio da su članice NATO-a demokratske i stoga nisu agresivne „prema ostatku sveta“, već jednostavno rade „za svet u kome agresija ne funkcioniše“, dodajući da demokratije ostaju „veoma jake“ jer ih podržavaju ljudi.
„Ali treba da budemo jasni u vezi ovih pretnji koje dolaze u budućnosti. A to dolazi od autokratija… jer su sklone da budu agresivne“, rekao je on.
Šolc smatra pokretanje ruske specijalne operacije u Ukrajini „prelomnim momentom međunarodne politike“. Pre februara, rekao je on, „veči deo sveta“ se nadao da će savremeni svet biti drugačiji nego što je bio u prošlosti, kada je „moć odlučivala o budućnosti zemalja, a ne pravila i sporazumi koje imamo između država”.
Od tih vremena u prošlosti, postojao je „sporazum da ne treba pokušavati da se promeni teritorija… da se promene granice, da se izvrši invazija na susede. A Putin je sada otkazao ovaj sporazum“, rekao je on.
Moskva tvrdi da je njena vojna operacija bila neophodna, jer su svi pokušaji da se dopre do Zapada i da se dogovore o bezbednosnim garancijama propali – i kao rezultat toga, samo postojanje ruske države je bilo ugroženo.
Nakon pokretanja operacije u Ukrajini, Nemačka je preokrenula svoju dugogodišnju politiku nedavanja oružja zemljama u sukobu, kako bi počela da naoružava Kijev.
Šolcove primedbe, međutim, odražavaju nedavne izjave ruskog predsednika Vladimira Putina. Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Putin je rekao da su se od kraja Hladnog rata pojavili novi centri moći, koji imaju pravo da štite sopstvene sisteme, ekonomske modele i suverenitet.
Ove „zaista revolucionarne, tektonske promene u geopolitici, globalnoj ekonomiji, u tehnološkoj sferi, u čitavom sistemu međunarodnih odnosa“ su „fundamentalne, ključne i neumoljive“, rekao je on, dodajući da „odvajanje lidera EU i SAD od stvarnosti” će na kraju dovesti do degradacije.
Pre nekoliko dana, nemački list Algemajne cajtung objavio je da Kina i Rusija žele da grupa zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) postane protivteža Grupi sedam (G7) kojom dominira Zapad.
Nulta Tačka/RT
