Nemački krajnje levičarski ministar: Treba nam još više novca za migrante

S obzirom na to da je Nemačka već dala skoro 50 milijardi evra za migrante 2023. godine, i usred talasa terorističkih napada i porasta broja kriminalnih dela zbog masovne imigracije, premijer Rajne-Palatinata Aleksander Švajcer poziva saveznu vladu da opštinama da još više novca za migrante.

Trebalo bi da postoji „brza akcija i bez blokada“, smatra Švajcer, koji je rekao da „finansiranje troškova migranata mora biti jednako dinamično kao i njihov broj“.

Naime, njegova stranka, zajedno sa koalicionim partnerima Zelenima i liberalima (FDP) na saveznom nivou, nadgledala je ogroman porast migranata u Nemačkoj i promovisala zakone o naturalizaciji kako bi oni postali građani mnogo brže nego što je ranije bilo dozvoljeno.

On je to izneo neposredno pre premijerske konferencije u Lajpcigu, gde se očekuje da će glavna tema razgovora biti nemačka katastrofalna migrantska kriza.

Ljudi treba da znaju šta sledi, spremite se za borbu | dr Milorad Stefanović | Mario Zna, 299 Uživo

Nemačka se bori da finansira svoje zdravstvene, infrastrukturne i obrazovne sisteme, jer troškovi finansiranja migranata rastu.

„Ako ne želimo da ugrozimo socijalni mir, države i opštine moraju biti u mogućnosti da pokriju troškove izbeglica bez ograničavanja njihove sposobnosti da deluju na drugom mestu“, rekao je Švajcer za Redaktions Netzwerk Deutschland (RND).

Došlo je do oštrih sukoba između savezne vlade i nemačkih država oko toga ko treba da preuzme teret finansiranja migranata. Savez gradova i opština smatra da su savezna plaćanja preniska i žele više novca.

„Do sada utvrđena paušalna stopa daleko je od dovoljne“, rekao je generalni direktor Andre Berghegger za RND.

Šta je ovo ako nije depopulacija? Za 30 godina gradovi poput Zrenjanina i Kikinde postaće sela i to ako budu imali sreće https://t.co/99v3efJ4OB

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 22, 2024

Naravno, nemačke finansije su se već pogoršale u poslednjih nekoliko godina. Pored migrantske krize, tu su i starenje stanovništva zemlje, oružje i pomoć Ukrajini, povišena inflacija i pogoršanje ekonomske situacije.

Jedna tačka spora, na primer, je trošak „novca građana“, kako se u Nemačkoj zovu socijalne pomoći. Kako smo izvestili prošlog meseca, vladi je potrebno još 10 milijardi evra za ova plaćanja, od čega više od polovine ide direktno strancima, što rezultira novim davanjem vrednim 46 milijardi evra.

Podaci pokazuju da se broj nemačkih primaoca pomoći za građane skoro prepolovio sa 5,2 miliona u 2020. na 2,9 miliona u februaru 2023. Nasuprot tome, strani primaoci socijalnih davanja udvostručili su se sa 1,3 miliona ljudi u 2010. na 2,6 miliona u 2023. Očekuje se da će taj broj dalje rasti 2024. godine.

Eksplodirajuće migrantske brojke u Nemačkoj čak ne uzimaju u obzir druge načine na koje migranti koštaju nemački narod. Novi podaci pokazuju da nemačko strano stanovništvo u zatvorima ima ekspanziju, što državu košta 1,8 milijardi evra godišnje. U međuvremenu, organizovani kriminal, kojim skoro u potpunosti upravljaju stranci, koštao je još 2,7 milijardi evra prošle godine. Više saobraćaja, više cene stanovanja, haotične škole i zdravstveni sistem koji se urušava, zajedno sa pojačanim terorističkim napadima, sve su to neki od načina na koje migracija košta Nemačku, često izvan onoga što pokazuje finansijska statistika.

Nulta Tačka/mediji