Nemački list Velt: „Da li je Kijev već izgubio?“ – „niko se ne usuđuje da to prizna“

Nemački list Velt, možda najpopularnija publikacija u zemlji, dobro je poznat po svom proukrajinskom stavu i objavio je brojne članke u prošlosti o verovatnom uspehu ukrajinske vojne ofanzive protiv Rusije. Međutim, u kolumni koju je juče objavio glavni dopisnik lista Saša Lenarc, procena šansi Ukrajine u ratu je izrazito sumorna.

Pod naslovom „Da li je Kijev već izgubio?“ U članku se opisuje kako ukrajinska vojska postaje sve očajnija do te mere da glavnokomandujući zemlje priznaje da postoji „zastoj“ na frontu.

„Zima je pred vratima. Čini se da je kontraofanziva propala. Saveznici su umorni. A najkasnije od početka novembra, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ima novog protivkandidata kojeg nije nužno očekivao: svog glavnog komandanta Valerija Zalužnog“, piše Die Welt.

Velt se poziva na nedavni intervju za Ekonomist, u kojem je najviši ukrajinski general Valerij Zalužni izjavio da smo „u Prvom svetskom ratu dostigli tehnički nivo koji nas dovodi u prednost“ i da bi Ukrajina pobedila, bilo bi potrebno čudesno oružje da se Rusi poraze, „kao kineski barut“.

List opisuje kako je prijem Zalužnog čista sramota za Zelenskog.

„Svi su umorni i postoje različita mišljenja, bez obzira na njihov status“, rekao je Zelenski odgovarajući na komentare na konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i dodao: „Ali to nije ćorsokak“. Njegov zamenik šefa biroa Ihor Žovkva rekao je da razgovori o zastoju „olakšavaju posao agresoru“ i izazivaju „paniku“ među saveznicima Ukrajine.

Kao odgovor, Velt je napisao da bi rastuće podele između ukrajinskih oružanih snaga i vlade oko statusa rata mogle da označe veliku prekretnicu.

„Spor između predsednika i najvišeg vojnog oficira pokazuje da se jedinstveni domaći front u Ukrajini ruši. I svaka sumnja izražena u Kijevu u pogledu izgleda Ukrajine za uspeh se pojačava u hodnicima evropskih i američkih vladinih štabova“, piše Lehnartz.

Velt takođe ističe da će političke pobede različitih populističkih lidera u Evropi verovatno stvoriti ozbiljne poteškoće u pogledu tekuće materijalne i finansijske podrške Ukrajini. Produbljivanje budžetske krize u Nemačkoj takođe bi moglo da znači dalje smanjenje budžeta Ukrajine, dovodeći ratne napore zemlje u opasnost.

„Nedavne izborne pobede Gerta Vildersa u Holandiji i Roberta Fica u Slovačkoj – obojica odbijaju dalju prodaju oružja Ukrajini – takođe su simptomi rastućeg ratnog umora na Zapadu“, piše Velt.

„Italijanska premijerka Đorđa Meloni je to priznala u septembru kada ju je telefonom prevario moskovski komičarski dvojac: videla je ‘mnogo umora na svim stranama’. Mađarski premijer Viktor Orban je već proglasio ukrajinsku strategiju ‘neuspešnom’. To svi znaju, ali niko (osim Orbana) se ne usuđuje da to kaže naglas“, nastavlja list.

UN ugrožavaju privatnost pod izgovorom novog sporazuma o sajber kriminalu https://t.co/oJhyFegxhj

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2023

Orban je dugo bio kritikovan zbog svojih mirovnih napora u Ukrajini, upozoravajući da Rusija ne može biti poražena jer je nuklearna sila i da hiljade Ukrajinaca i Rusa gube svoje očeve i braću zbog rata iscrpljivanja.

Velt zatim navodi glavne prepreke sa kojima se Ukrajina suočava na bojnom polju, napominjući da je Ukrajina povratila manje od 0,25 odsto teritorije koju želi da povrati od Rusije tokom kontraofanzive. Kao rezultat, „broj onih koji veruju da Ukrajina još uvek može da „pobedi” u ovom ratu, odnosno da postigne oslobođenje svih svojih teritorija koje je okupirala Rusija, iz dana u dan se smanjuje. Ruski plan A, da se Kijev zauzme za nekoliko dana i vlada manje-više direktno, „jadno je propao“, kaže Džejms Niksi, direktor programa Rusija i Evroazija u britanskom trustu mozgova Čatam haus. „Ali čini se da plan B funkcioniše: čeka se da ukrajinski saveznici odustanu i odu kući.“

List citira vojnog istoričara Freda Kejgana, koji navodi šest razloga zašto Ukrajina i Rusija ostaju u pat poziciji: „sveprisutnost dronova; sposobnost Rusa da poraze gađanje ukrajinske artiljerije signalima za ometanje; stabilnost ruskih utvrđenja; neadekvatna ukrajinska protivvazdušna odbrana i slaba avijacija; nedovoljan domet ukrajinskih vođenih raketa (koji bi bio poboljšan nemačkim isporukama Taurus); i nedovoljan broj tenkova i opreme za deminiranje. Pored toga, postoji očigledan nedostatak municije.”

Međutim, list napominje da se čini da je ova pat pozicija namerna – barem donekle. Zapadne vlade se, na primer, bore da obezbede jednostavnu vojnu tehnologiju, kao što su artiljerijske granate, u obećanom broju. Ove vlade su i dalje sumnjičave u pogledu obezbeđivanja naprednijeg vojnog oružja, kao što su vođene rakete Taurus, koje bi u teoriji mogle da unište Kerčki most, vitalni put snabdevanja Rusije. Međutim, zapadne vlade su i dalje izuzetno oprezne u pružanju takvog oružja Ukrajini iz straha da bi rat mogao eskalirati. U stvari, oni žele da obezbede samo dovoljno oružja kako bi bili sigurni da Ukrajina ne može da izgubi, ali i da pobedi:

Ovo je simptomatično za stav Nemačke, ali na kraju i za vladu SAD. Američki stručnjak za spoljnu politiku Volter Rasel Mid nedavno se požalio u Wall Street Journal-u da je zastoj na kraju bio cilj Bajdenove vlade: iscrpljeni Ukrajinci bi u jednom trenutku morali da ponude mir Rusiji, „a Bela kuća to onda prodaje kao slavnu pobedu za demokratiju i vladavinu prava.”

Međutim, članak u Veltu završava se kontroverznom notom. Uprkos tome što je veći deo teksta potrošen na to kako je rat dospeo u ćorsokak, što je rezultiralo neverovatnim gubicima i za Rusiju i za Ukrajinu, članak implicira da je jedini put napred udvostručiti vojnu podršku Ukrajini umesto da se radi na mirnom rešenju.

Navedena su dva stručnjaka, Karlo Masala, profesor međunarodne politike, i Niko Lange sa Minhenske bezbednosne konferencije, koji je nedavno napisao esej u kome je naveo da bi poraz Ukrajine bio ništa manje nego „kraj liberala i početak autoritarnog svetskogi poredka.“

Velt piše da „da bi se ovo sprečilo, Evropa i Sjedinjene Države moraju podržati Ukrajinu svime što mogu. Lange i Masala su u potpunosti u skladu sa Kaganom. On takođe upozorava da bi smanjenje američke vojne pomoći dovelo do pobede Rusije na bojnom polju. Ali to bi „bila katastrofa ne samo za Ukrajinu, već i za NATO i Sjedinjene Države“, rekao je Kejgan.

„Zapad će morati da odluči da li i dalje veruje u sebe. I to uskoro“, zaključuje Velt.

Nulta Tačka/Mediji