Nemački ministar odbrane tvrdi: Rusija bi mogla da napadne NATO u za 5 godina
Nemački ministar odbrane izneo je manje alarmantan stav o ruskoj pretnji od nekih kolega iz NATO-a, rekavši da, iako društvo mora da se „probudi” pretnji, ruski napad na NATO u ovom trenutku nije verovatan.
Čini se da evropski vojni lideri duvaju iz iste flaute a političari i generali su se uzastopno uzastopno pratili poslednjih nedelja da bi upozorili na rat sa Rusijom za pet do deset godina.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je sledio taj primer, govoreći za list Der Tagesspiegel u intervjuu povodom njegove prve godišnjice na mestu ministra odbrane, citirajući stručnjake koji upozoravaju na ruski napad.
Ipak, Pistorijusovi komentari su bili manje oštri od drugih, uključujući višeg vojnog oficira u NATO-u admirala Roba Bauera, koji je ove nedelje rekao novinarima da vidi pozitivno ako se civili osećaju primorani da kupuju zalihe za pripravnost nakon što su čuli primedbe vojnih vođa, rekavši da je društvo treba da promeni svoj odnos prema ratu. Umesto toga, Pistorijus je rekao da iako postoji ruska pretnja u Evropi koja nije viđena decenijama, „Trenutno mislim da ruski napad nije verovatan“.
Pozivajući se na svoje vojne stručnjake, nemački šef odbrane rekao je da očekuju „period od pet do osam godina u kojem bi to moglo biti moguće“, rekavši da je razumljivo da je zemlja poput Švedske u poslednje vreme napravila više alarmantnih zvukova, jer je njihova geografija — mnogo bliže ruskoj granici — stavlja ih „u još ozbiljniju situaciju“.
Ove nedelje su u najvećim evropskim novinama procurili navodni dokumenti nemačkog vojnog planiranja. Oni su prognozirali alarmantnu eskalaciju nasilja u Evropi, uključujući ponovni napad Rusije na ukrajinsku prestonicu Kijev. U novinama se takođe predviđalo da će Moskva izazvati izmišljene granične sukobe sa evropskim državama i konačno izvesti invaziju na Poljsku, članicu NATO-a, da bi zauzela strateški jaz u Suvalki.
Činilo se da je Pistorijus prećutno priznao curenje u svojim primedbama Tagesspiegelu, dok je jasno stavio do znanja da možda nisu planirane pretpostavke, već jedan od niza razmatranih scenarija.
On je za list rekao na pitanje za šta se Nemačka sprema: „Mi ispitujemo i verovatni i maksimalni scenario rizika… naravno, imamo dužnost da razmislimo o najgorim scenarijima – samo da znamo gde bi bili naši deficiti u hitnim slučajevima i gde treba da se bolje pripremimo.”
Što se tiče onoga što veruje da se mora uraditi, političar — koji je, kako je objavljeno u publikaciji, popularniji od nemačkog kancelara Šolca i smatra se potencijalnim cipelarom da zameni kancelara — rekao je da je vreme da se „probudi društvo“ i učiniti Nemačku „spremnom za rat“ [„ kriegstuchtig“] . Nešto od toga znači povećanje civilne zaštite i spremnosti, što bi, kako je rekao, služilo dubljim ciljevima od jednostavnog spremnosti da se suoči sa ruskom agresijom.
„Jednostavno rečeno: ako znam da mi krov prokišnjava, moram da ga popravim odmah pre sledeće kiše“, primetio je on.
Sve u svemu, rekao je Pistorijus, ključ za naredne godine je odvraćanje, a ne „čvrstost“, a u primedbama koje mogu zvučati kao pobijanje drugim evropskim državnicima i vojnim oficirima, „ alarmizam je takođe pogrešan“. Intervju, na kraju krajeva, dolazi usred naleta predviđanja ili o predstojećem srednjoročnom ratu sa Rusijom, u rasponu od ruske agresije u Evropi za tri godine od Poljske, mogućeg svetskog rata na četiri fronta za pet godina od Ujedinjenog Kraljevstva, i nesređenih 20 godina od NATO komande.
