Nemački poslanici sukobili su se oko zahteva za isplatu odštete zbog ubistva desetina hiljada Afrikanaca u Namibiji tokom kolonijalne vladavine, u događajima koji se široko smatraju prvim genocidom u 20. veku.
Bundestag je u sredu razmatrao predloge opozicije kojima se traži priznavanje genocida, izvinjenje i obeštećenje zajednica Ovaherero i Nama. Oba predloga upućena su Odboru za spoljne poslove nemačkog parlamenta na dalje razmatranje.
Nemačka je vladala teritorijom današnje Namibije od 1884. do 1915. godine. Između 1904. i 1908. godine, nemačke snage sprovele su kampanju istrebljenja naroda Ovaherero i Nama, terajući porodice u pustinju i zatvarajući preživele u koncentracione logore. Prema procenama, stradalo je do 80 odsto pripadnika naroda Ovaherero i oko polovine pripadnika naroda Nama.
Berlin je 2021. godine priznao da su počinjeni zločini predstavljali genocid i obećao da će tokom 30 godina izdvojiti 1,1 milijardu evra za obnovu i razvoj Namibije. Međutim, Nemačka je izričito isključila mogućnost podnošenja pravnih zahteva za odštetu na osnovu tog sporazuma.
Poslanik Hrišćansko-demokratske unije Tomas Rešel kritikovao je nemačku vladu zbog dugotrajnog izbegavanja suočavanja sa tim zločinima.
„I danas osećam stid zbog neizrecive patnje nanete ljudima u to vreme… Treba primetiti da je nemačkoj saveznoj vladi bilo potrebno mnogo vremena da stravične zločine u Namibiji prizna kao genocid“, rekao je Rešel u parlamentu.
Poslanica Zelenih Džamila Šefer pozvala je parlament da „izričito prizna genocid nad narodima Ovaherero i Nama, kao i kolonijalne zločine počinjene nad narodima Damara i San, i da zatraži oproštaj od njihovih potomaka“.
Poslanik Alternative za Nemačku Ronald Glaser usprotivio se obavezi izdvajanja 1,1 milijarde evra, tvrdeći da Berlin nema zakonsku obavezu da isplati taj novac. Založio se za osnivanje komisije istoričara koja bi istražila te događaje.
Predlog Levice zahtevao je priznavanje pravne odgovornosti i sveobuhvatnu odštetu koja bi bila isplaćena direktno potomcima žrtava. Takođe su predložene mere za vraćanje zemlje, opljačkanih kulturnih predmeta i ljudskih posmrtnih ostataka.
Predstavnici naroda Ovaherero i Nama odbacili su finansiranje razvoja kao zamenu za odštetu i naveli da su bili isključeni iz pregovora. Nemačka, međutim, tvrdi da su predstavnici tih zajednica učestvovali u pregovorima na namibijskoj strani.
Spor se odvija u trenutku kada sve više afričkih i karipskih zemalja zahteva obeštećenje zbog ropstva i kolonijalnih zločina. Afrička unija proglasila je period od 2026. do 2035. godine decenijom reparacija i osnovala stručna tela koja treba da razviju zajednički stav afričkog kontinenta i pravne strategije za ostvarivanje tih zahteva.
Karipska zajednica revidirala je svoj plan od deset tačaka za reparacije, kojim se traže mere poput novčane odštete, otpisivanja dugova i ulaganja u zdravstvo i obrazovanje.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 25. marta rezoluciju koju je predvodila Gana, a kojom su trgovina Afrikancima i njihovo porobljavanje na rasnoj osnovi proglašeni „najvećim zločinom protiv čovečnosti“. Rezolucija poziva na isplatu reparacija.
Za rezoluciju su glasale 123 zemlje, među kojima Rusija i Kina. Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina glasali su protiv, dok su Velika Britanija i sve članice Evropske unije bile uzdržane.
Nulta Tačka/RT
