Nemački predsednik: Evropa je na ivici sukoba sa SAD!

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer upozorio je da je Evropa „opasno blizu” ivice sukoba sa Sjedinjenim Državama, alarmantne eskalacije koja ugrožava stabilnost transatlantskih odnosa.

Štajnmajerovo oštro upozorenje usledilo je posle katastrofalnog sastanka u Ovalnom kabinetu u petak između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i predsednika SAD Donalda Trampa. Nemački predsednik je upozorio da bi Trampova eksplicitna pretnja da odustane od podrške Ukrajini mogla da isprovocira evropske zemlje da sprovedu aktivnu odmazdu protiv Sjedinjenih Država, scenario koji rizikuje da razbije decenije jedinstva NATO-a i izazove transatlantsku krizu bez presedana.

„Jučerašnja scena u Beloj kući mi je oduzela dah“, rekao je nemački predsednik Štajnmajer u subotu za nemačku novinsku agenciju D.P.A. „Nikada ne bih verovao da ćemo ikada morati da branimo Ukrajinu od Sjedinjenih Država.

Nytimes.com izveštava: Nagla promena američke strategije ostavila je evropske lidere u šoku. Mnogi strahuju da bi loš dogovor za Ukrajinu osnažio Rusiju i učinio je još većom pretnjom za ostatak Evrope. Promena tona čini postizanje veće samostalnosti hitnijim nego ikad, iako se evropski lideri i dalje suočavaju s istim izazovima.

Biće potrebne godine da se izgrade sistemi naoružanja i sposobnosti koje bi Evropi bile potrebne da bi bila zaista vojno nezavisna. A podrška Ukrajini uz izgradnju domaće odbrane mogla bi da preduzme vrstu brze akcije i ujedinjene političke volje koju Evropska unija često pokušava da postigne.

„Danas se sve oslanja na Evropu: pitanje je kako da to izvedu? rekla je Aleksandra de Hop Šefer, vršilac dužnosti predsednika Nemačkog Maršalovog fonda. „Oni nemaju alternativu.“

Evropski lideri su već raspravljali o tome kako bi mogli da pomognu da se garantuje bezbednost u Ukrajini ako se postigne mirovni sporazum, koje uslove smatraju prihvatljivim i šta bi mogli da daju Ukrajini u svom sledećem paketu pomoći.

U stvari, najviši zvaničnici su spremni da se sastanu ove nedelje kako bi razgovarali o odbrani, prvo u Londonu u nedelju na skupu koji je organizovao Kir Starmer, britanski premijer, a zatim u Briselu u četvrtak na specijalnom samitu Evropskog saveta, koji okuplja EU šefove država.

Predstavnici 27 zemalja članica bloka sastali su se u petak popodne da iznesu nacrt ideja za sastanak u Briselu. Plan je uključivao pozive da se pojača EU odbrana brže nego što se ranije očekivalo i da bi se jasnije definisale moguće bezbednosne garancije za Ukrajinu, navodi EU zvaničnik o ovom pitanju.

Mask o Zelenskom: Produžava rat i kocka se s Trećim svetskim ratom! https://t.co/9ioo6zLqfM

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 3, 2025

I to je bilo pre razmene između gospodina Trampa i gospodina Zelenskog.

Ovo rasplamsavanje je podstaklo trenutni izliv javne podrške Ukrajini od strane mnogih evropskih zvaničnika.

„Nikada nećete biti sami, dragi predsedniče“, napisala je Ursula fon der Lajen, predsednica izvršnog ogranka EU, na X-u u petak uveče, u zajedničkoj objavi sa drugim evropskim liderima.

To je takođe izazvalo pozive na brzu akciju, pri čemu su se neke evropske diplomate i lideri nadali da će čak i zemlje koje nisu bile voljne da povećaju izdatke za odbranu i podršku Ukrajini sada prihvatiti ambiciozniji pristup.

„Moćna Evropa, potrebna nam je više nego ikad“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na društvenim mrežama. „Snaga nam je sada potrebna.“

Kaja Kalas, najviši diplomata EU, bila je još odlučnija.

„Pojačaćemo našu podršku Ukrajini“, napisala je ona na društvenim mrežama u petak uveče. „Danas je postalo jasno da je slobodnom svetu potreban novi lider. Na nama, Evropljanima, je da prihvatimo ovaj izazov.”

Ipak, uprkos svim snažnim izjavama, ubrzanje prelaska Evrope na veću autonomiju u odbrani neće biti lak zadatak.

Za početak, preuzimanje većeg dela finansijskog tereta za pomoć Ukrajini će verovatno biti skupo. Samo Sjedinjene Države su potrošile oko 114 milijardi dolara na vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini u protekle tri godine, mada Tramp goviri o mnogo većoj cifri, a Evropa je dala oko 132 milijarde dolara.

Osim toga, kada je reč o evropskoj odbrani, Amerika obezbeđuje kritične sisteme naoružanja i drugu vojnu opremu koju bi bilo skoro nemoguće brzo zameniti.

„SAD su nam i dalje potrebne“, rekao je Jeromin Zetlmajer, direktor briselske istraživačke grupe Bruegel.

E.U. nacije su povećavale svoju vojnu potrošnju poslednjih godina — trošeći 30 odsto više prošle godine nego 2021. Ali neke zemlje NATO-a još uvek nisu dostigle cilj da članice potroše 2 odsto ili više svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

Deo problema je što više potrošnje na odbranu obično znači manje izdvajanja za druge prioritete, kao što su zdravstvena zaštita i socijalne usluge. A s obzirom na ekonomske izazove i budžetska ograničenja u Nemačkoj, Francuskoj i manjim ekonomijama poput Belgije, pronalaženje političke volje za povećanje izdataka bio je izazov.

Ipak, evropski lideri pokušavaju da pronađu načine da pravila o deficitu u celom bloku učine fleksibilnijim kako bi omogućili više vojnih investicija.

Kada je reč o pronalaženju više novca za podršku Ukrajini, Evropljani ne govore jedinstveno.

Evropski zvaničnici su već razgovarali o budućem paketu pomoći Ukrajini, koji bi mogao da iznosi desetine milijardi evra. Do petka uveče, zemlje koje su se zalagale za ambicioznije sume nadale su se da će ton gospodina Trampa tokom sastanka Zelenskog pomoći da se evropski ljudi nateraju da otvore svoje džepove, kaže jedan diplomata upoznat sa diskusijama.

Međutim, očekuje se da će se Mađarska usprotiviti novom paketu pomoći Ukrajini, koji bi mogao da primora EU u dugotrajan napor sabiranja doprinosa država članica, umesto usvajanja paketa na nivou bloka, pošto bi za poslednje bila potrebna jednoglasnost.

Kao jasan znak nejedinstva, Viktor Orban, mađarski premijer, izdvojio se od mnogih drugih evropskih lidera, zahvaljujući Trampu na razmeni mišljenja sa Zelenskim. On je na društvenim mrežama napisao da se američki lider „hrabro zalagao za mir“ iako je „mnogima to bilo teško da svare“.

Evropski zvaničnici su takođe razmatrali da li, kada i kako staviti evropske mirovne snage na teren u Ukrajini ako se postigne dogovor o zaustavljanju rata. Britanija je izrazila spremnost da pošalje trupe u Ukrajinu, kao i Francuska. Očekuje se da će se diskusije o tome nastaviti ove nedelje.

Ali u svetlu razmene u petak, neki kažu da je vreme za spora razmatranja možda prošlo. Dok su zvaničnici tek počeli da govore o tome kako bi mogle da izgledaju bezbednosne garancije za Ukrajinu, možda će morati da počnu da brzo razmišljaju o tome kako da ih sprovedu, rekla je gospođa de Hop Šefer iz Nemačkog Maršalovog fonda.

„Ovo je vreme da Evropa veoma, veoma ozbiljno istupi“, rekla je ona.

Ona je dodala da je eksplozija u Ovalnom kabinetu podvukla da će evropski zvaničnici morati da predlože svoje najbolje posrednike kako bi pokušali da zadrže Sjedinjene Države u društvu, koliko je to moguće.

Đorđa Meloni, italijanski premijer, smatra se jednim od najbližih lidera gospodinu Trampu u Evropi. Ona je u saopštenju u petak uveče rekla da će pokušati da podstakne sastanak svih saveznika.

„Neophodno je da se odmah održi samit između Sjedinjenih Država, evropskih država i saveznika da bismo iskreno razgovarali o tome kako nameravamo da se suočimo sa današnjim velikim izazovima“, rekla je ona. „Počevši od Ukrajine.“

I ranije prošle nedelje, i g. Starmer i g. Makron otputovali su u Vašington da se sastanu sa gospodinom Trampom, skupovi koji su izgledali znatno bolji od sastanka sa g. Zelenskim — čak i ako nisu uspeli da ostvare velike ciljeve poput dobijanja bezbednosne „zaštite“ SAD za mirovne trupe.

U stvari, planovi gospodina Starmera da informiše evropske lidere o svom putovanju tokom nedeljnog samita naglašavaju jednu pojavu promene američkog tona: zemlje Evropske unije i Britanija se približavaju dok kreiraju planove odbrane.

To stavlja gospodina Starmera u poziciju da igra vodeću ulogu u odnosima sa Sjedinjenim Državama, dok Nemačka radi na formiranju nove vlade, a Francuska se bori sa domaćim političkim izazovima.

Ali kako Evropa sve više priznaje da su Sjedinjene Države „super nepouzdane“, kako je to rekao g. Zetelmajer iz Brigela, vreme za ubeđivanje gospodina Trampa i nadu u kontinuitet u odnosima je možda prošlo.

„Već smo imali nekoliko ovakvih šokantnih trenutaka—i svaki put se svi hvataju za glavu,“ rekao je. „Pravo pitanje je: Da li će ovaj put biti drugačije?“

Nulta Tačka/NYTimes